ОВА ЗЕМЉА ЈЕ ИЗАШЛА ИЗ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ: Давне 1985. године одржан је одлучујући референдум
Данас је актуелан британски референдум о останку или изласку из Европске уније, међутим то није први пут. Наиме, 1985.године је Гренланд као прекоморска територија Данске донео одлуку о изласку из ЕУ.
Излазак Британије из Европске уније, популарно зван Брегзит, јесте ударна тема ових дана јер се управо данас одржава дуго очекивани референдум на коме ће становници Британије имати прилику да кажу да ли желе останак у Европској унији или желе излазак из ње. Прогнозе по питању исхода референдума готово је немогуће дати јер анкете поприлично варирају од извора до извора - може се само рећи да ће бити врло, врло неизвесно све до самог краја.
Питање о остајању Велике Британије у Европској унији није од јуче. Дуго, дуго се део британске јавности противио идеји да Уједињено краљевство буде део ове наднационалне, политичке заједнице европских земаља.
(УЖИВО) БРЕГЗИТ 2016: Меркел поручила "После Брегзита, мораћемо да разговарамо о будућности ЕУ!"
Давне 1973.године Британија је приступила Европској економској заједници (ЕЕЗ) која је била претеча данашње Европске уније. Ступањем уговора из Мастрихта на снагу, 1. јануара 1993., Европска економска заједница је променила име у Европска заједница, па је заједно са Европском заједницом за угаљ и челик и организацијом Еуроатом постала један од "три стуба" на којима се темељи Европска унија. Она се из претежно привредне и економске заједнице пребацује у виши степен надлежности а то је политичка заједница.
Треба рећи да је Европска економска заједница основана далеке 1957.године и да је она наследила првобитну Европску заједницу за угаљ и челик.
ЛУДИ ЕНГЛЕСКИ НАВИЈАЧ: Ово још НИКО није урадио (ВИДЕО)
ЕЕЗ се заснивала на идејама повећавања трговине, како повећати проток робе, повећати профит, повећати и моћ. Оно што је, наравно, најважније код приче о ЕЕЗ-у је истакнути које су државе основале овај блок, јер су управо оне имале предност у доношењу кључних одлука. Њих је шест, и то су: Француска, Западна Немачка, Белгија, Холандија, Луксембург и Италија и можемо видети да овде нема Британије.
Реч је о жељи ових држава да задрже свој независни економски статус у односу на острво.
Британија је желела да постане чланица још давне 1961.године, заједно са Ирском, Норвешком и Данском. Али је пријем Британије блокирао Шарл де Гол, тадашњи француски председник јер је Британију сматрао за америчког „тројанског коња“ којим би Американци контролисали обнову и развој послератне Европе. Он је уложио вето и Британија није примљена.
Године 1967. ове четири земље су опет покушале, јер Де Гол више није био председник Француске. Већ 1973.године Британија, Ирска и Данска постају чланице ЕЕЗ-а, док је Норвешка одбацила чланство на општем референдуму. Године 1975. се након војне хунте пријављују Грци за чланство, а 1981.постали пуноправни члан ЕЕЗ. Шпанија и Португал постају чланице ЕЕЗ-а 1986.године. 1987. се пријавила Турска за чланство.
Први британски референдум о изласку из ЕЕЗ-а одржан је далеке 1975. године и то само две године након уласка Британије у ЕЕЗ. Наиме, све веће политичке странке биле су за останак Британије у ЕЕЗ-у, као и сви водећи медији, али се раскол по питању остати или не десио унутар владајуће Лабуристичке странке - њихови чланови су се на страначкој конференцији определили 2 према 1 за излазак Британије из ЕЕЗ блока.
ИЗАЋИ ИЛИ ОСТАТИ? Одлуке нема, јер "центри моћи" желе Британију у ЕУ!
Излазност на референдум била је 64,5%.Осам година касније покушали су Лабуристи поновно да покрену тему изласка Британије из ЕЕЗ-а, за време парламентарних избора то им је била главна порука.
Реч је о парламентарним изборима 1983. године - изборима када је огромном победом на власт дошла конзервативна Маргарет Тачер. Њој, која је имала врло блиску везу са САД-ом није падало ни на памет да би Британија изашла из ЕЕЗ-а, а њена победа на изборима била је толико снажна да су чак и Лабуристи, углавном сви, одустали од идеје "Брегзита".
БРЕГЗИТ ИЛИ ЕУ? Ево шта су рекли Британци у најновијој анкети!
Шта је УКИП?
1993. године основана странка Странка независности Уједињеног Краљевства (УКИП). Реч је о странци коју данас предводи посебни Нигел Фараг - познат по својим говорима који често варирају од проницљивог, хумористичког до увредљивог. Он је остао уз своја начела - један је од оснивача странке УКИП 1993. године, а раније је био члан Конзервативне странке.
УКИП задњих година остварује све боље резултате, нарочито након што се Европска унија нашла у кризи. 2014. су на европским изборима освојили највећи број гласова, 27,5% - што је по први пут од чак 1910. да нека странка осим две водеће - Лабуристичке и Конзеравтивне - осваја већину на неким националним изборима у Британији.Од оснивања ова странка се бори за излазак Британије из Европске уније, а задњих година се окрећу и према национализму и неолиберализму.
Вероватно све десничарске странке Европе, уз евентуално понеки изузетак, желе излазак њихове земље из Европске уније. Нарочито од 1993. па на даље откако је економски блок постао и политички. Наиме, националне државе постају све мање и мање важне у оваквој организацији. Све више одлука се доноси у Бриселу, а државама ће на крају, остати симболичне заставе и химне. Данас је највећа подршка останку Британије у ЕУ у Шкотској, Велсу и Северној Ирској, док је она танка и мања у Енглеским областима. Исто тако, међу највећим евроскептицима су углавном старији Британци, док су млади позитивно настројени према ЕУ.
НЕ УГЛЕДАЈУ СЕ НА БРИТАНЦЕ: Аустријанци против референдума о ЕУ
За останак у ЕУ углавном су Партија зелених, Лабуристи, либерали, демократе,док су против присталице поменутог УКИП-а (националиста) и део конзервативаца. Нижа и средња радничка класа су за излазак из ЕУ, док су виши и управљачки кругови за останак у ЕУ.Овај податак заправо и нема пуно везе са политиком, реч је о практичности - сиромашни желе да мењају своје животе па ће гласати за промене, док су богати задовољни својим статусом и опиру се промени.Поставља се логично питање зашто је Дејвид Камерон уопште пристао на референдум ако се он залаже за останак у ЕУ? Пристао је да би утишао оне који све гласније и гласније траже тај референдум - УКИП, али и пола заступника у његовој Конзервативној странци. Зашто пак УКИП и евроскептици желе излазак Британије из ЕУ? Није да Британији прети некакво наметање националног идентитета. Не, они сматрају да ЕУ намеће превише правила британским пословањима, а и мрско им је да плаћају годишњу чланарину која износи милијарде фунти.
Проширења Европске уније од 1973.године:
1973.- Велика Британија, Ирска, Данска ( Норвешка одбацила на референдуму 1972.), 1981.- Грчка (након рушења војне хунте), 1986.- Шпанија и Португалија (након краха фашистичких диктатура у овим земљама),1995.- Аустрија, Финска, Шведска (све три су војно неутралне, нису чланице НАТО-а), 2004.- Литванија, Летонија, Естонија, Мађарска, Чешка, Словачка, Пољска, Словенија, Кипар, Малта (чувено велико проширење ЕУ), 2007.- Бугарска и Румунија, 2013.- Хрватска (последње проширење.
Треба поменути да је Гренланд који ужива широку аутономију Данске, напустио све европске институције 1985.године. Та одлука је донета на референдуму још 1979.године. Многе државе не желе да приступе Европској унији али са њом имају специјалне споразуме. То су: Норвешка, Швајцарска и Лихтенштајн. Док је Исланд у потпуности одустао. Кандидати за чланство су: Србија,Македонија, Црна Гора и Турска, док су БиХ и Албанија још увек потенцијални кандидати.
Дакле, можемо закључити да је за сада једино Гренланд референдумом напустио ЕЕЗ још давне 1985.године, а да је та идеја укорењена у британским политичким круговима и да се као таква често покреће. Но, остаје нам да видимо шта ће Британци одлучити. Норвешка и Исланд су за сада незаинтересовани за улазак у Европску унију.
ПРВА ЖРТВА БРЕГЗИТА: Гибралтар напушта Британију и постаје део Шпаније
