ОВАКО С РУСИМА: Ево шта би Бизмарк данас поручио Ангели Меркел?

У интервјуу за немачки магазин "Зуерст", историчар и политички аналитичар Срђа Трифковић говорио је о Немачкој, 200 година од смрти човека који је од ње начинио уједињено царство и који је постао њен први канцелар, од 1871. до 1890. године.

На питање, како би Бизмарк реаговао када би могао видети данашњу карту Европе, Трифковић истиче да би на почетку би био шокиран што је Немачка источна граница сада дуж река Одре и Нисе.

"Ото фон Бизмарк је био прави Прус. У његовим очима градови попут Кенигсберга, Данцинга и Бреслауа су више "немачки" него они у Рајнској Републици. Стога би његова прва импресија била да је Немачка "премештена-померена" на Запад, и да је због тога важан социјални и културни аспект његове Немачке изгубљен".

Трифковић додаје да би га и значајна дистанца између Немачке и Русије вероватно запањила.

"Оно што је у Бизмарково време била граница између Немачке и Русије данас је "Велика Пољска", која у његово време није постојала. Бивше провинције руског царства данас су независне државе: три балтичке републике, Белорусија и Украјина. Ово би Бизмарк вероватно видео као непожељну бафер зону између Немачке и Русије".

Који би онда савет упутио Бизмарк Ангели Меркел у погледу данашње политичке ситуације и односима са Русијом?

"Вероватно би јој рекао да, уколико не може имати близак савез са Русијом, требала би макар да тражи бољу равнотежу, тј. више иностраних односа са Вашингтоном, с једне стране, и Москвом с друге", рекао је Трифковић за "Зуерст". "У случају данашње Украјине, Берлин би се понашао као поверљив и неутралан арбитар европске политике, а не само као трансатлантска предстража".

Трифковић наводи да Бизмарк није био брутални ратнохушкач, већ да је био брилијантни политички реалиста, који је брзо спознао своје предности и непријатељиве слабости. У периоду његове функције канцелара, Немачко царство је било фактор стабилизације у Европи. Међутим, са Бизмарковим одласком 1890. године, овај период релаксираних тензија у Европи и стабилизацијски утицај Немачке је окончан, закључује Трифковић.

Говорећи о Немачкој после Бизмарка, Трифковић примећује паралеле са данашњом Америком.

"Често неуротична политика Берлина након Бизмарка подсећа на данашњи агресиван стил Викторије Нуланд и Џона Мекејна. Гледајући Немачку од 1890. до 1914. видимо упадљиве паралеле са данашњим неоконзервативцима у САД. Опсесија Русијом као непријатељем је само једна сличност. Ако посматрамо данашње мејнстрим медије на Западу, укључујући и оне у Немачкој, ова слика (Русије) је само обновљена, тако данас имамо: опасно и агресивно Путиново царство."

На питање шта би канцелар Бизмарк урадио данас по питању санкција против Русије и спора САД и ЕУ, где се Немачка нашла између, Трифковић сматра да би Бизмарк брзо укинуо режим санкција против Русије, јер би увидео да Немачка плаћа невероватну цену за безначајну корист.

"Он би такође тражио редукцију огромног утицаја САД на креирање немачке политике", сматра Трифковић, који закључује да "Европа, у својој тренутној ситуацији, вапи за таквим политичарима".