Овим хеликоптерима Војска Србије спашава људе из поплава

Поплаве у Србији дивљају, вода је свуда унаоколо. Аутомобили, мотоцикли, камиони су неупотребљиви. У неким случајевима се до угрожених не може стићи ни чамцима. Када све делује безизлазно, људи обично гледају у небеса и моле за помоћ. Тамо ће је и наћи. Пожртвовани ваздухопловци Војске Србије долећу по њих ношени снажним елисама двомоторних транспортних хеликоптера МИ-8 и њиховим напреднијим верзијама МИ-17.

Понос совјетских конструктора крстари српским небом већ више од 40 година. Југословенска народна армија имала је у свом саставу чак 93 примерка МИ-8 хеликоптера, док их је у Војсци Србије три (уистину, на листи су приоритета за ремонт, али далеко од тога да су неупотребљиви и за бацање - напротив). Укупно је произведено чак 12.000 примерака овог небеског гиганта. Два њихова напреднија наследника са снажнијим моторима, хеликоптери МИ-17, такође су у саставу српских оружаних снага.

Кад год је нека катастрофа, ове лелтелице су у акцији. Недавно су учествовале и у спасавању људи завејаних у сметовима. И чувени Фекетић су обишли! Међутим, они се не користе само за транспорт и у цивилне сврхе. Када загусти, на њихове бочне носаче могу се поставити четири лансера за по 16 невођених ракетних зрна, калибра 57 милиметара. Њихов максимални долет је 930, а тактички радијус 180-250 километара. Врхунац лета им је између 4.500 и 5.500 метара. Максимална брзина на нивоу мора им је 250, а при крстарењу од 180 до 220 километара на час. Резервоари горива имају запремину од 1.870, а са уградњом допунских она се повећава на 3.700 литара.

Оно што највише интересује заробљене у поплавама у Србији је колико ова "птица" може да избави људи у једном цугу. Одговор је – 24 путника или 12 рањеника, односно спољног терета од 3.000 до 4.000 килограма. На хеликоптер се може поставити и електрична спољна дизалица носивости до 2.000 килограма – тако се заробљени у воденим налетима убацују у летелицу када није могуће приземљење. Потом следи безбедна евакуација...

Када неко на њих запуца, непробојне кабине МИ-8 и МИ-17 штите своје пилоте од зрна ватреног оружја и шрапнела. Ако откаже један мотор, нормално се лети с преосталим другим до најближе базе за слетање. У бројним ратовима у последње четири деценије гинули су људи, али и ови хеликоптери. Страдали су у грађанском рату у некадашњој Југославији, у рату на Косову, а служили су и приликом нуклеарне катастрофе у Чернобиљу, ратовима у Авганистану и Судану.

Поред југословенске, а данас српске Војске, хеликоптери МИ-8 и њихове варијације користе се у преко 50 држава у свету – Русији, Индији, Кини, САД-у, Немачкој, Ирану, Хрватској, Украјини...