Ово ћете читати један минут, али мудрост остаје заувек

Неки је добри човек спавао у својој кућици, кад усред ноћи, изненада, његову собу испуни светлост и указа му се Спаситељ. Спаситељ му рече да за њега има посао који мора обавити, и показа му велики камен који је стајао испред кућице. Објаснио му је што мора чинити: гурати камен свом својом снагом.

Ово је човек радио из дана у дан. Много се година мучио од сунчева изласка од заласка, његове руке управљене на хладну, масивну површину непомичног камена гурале су свом снагом.

Сваке се вечери човек враћао својој кући забринут и исцрпљен, осећајући да је цели дан потрошио узалуд. Видевши да човек показује знаке обесхрабрења, ђаво се одлучи умешати.

Почео га је саветовати: ” Већ предуго времена гураш тај камен, и још се није помакнао. Зашто се мучиш ради ничега? Ионако га никад нећеш померити. ” Тако је, убедивши човека да је задатак немогућ и осуђен на пропаст, учинио да изгуби скоро сву срчаност и храброст.

“Зашто бих се толико мучио око овога?” мислио је. “Једноставно ћу уложити нешто мало времена, и минимум труда, и то ће бити сасвим довољно.” И тако је то намеравао учинити, но, ипак је одлучио помолити се и изнети своје муке Господу.

“Боже мој”, рече, “дуго сам и напорно радио у твојој служби, улажући сву моју снагу да обавим оно што си од мене затражио. Па ипак, након свог овог времена, нисам померио камен ни за милиметар. У чему грешим? Зашто не успевам?”

Господ му, сажаливши се, одговори: “Сине мој, кад сам тражио од тебе да ми служиш, и ти си прихватио, рекао сам ти да гураш онај камен свом својом снагом, што си и урадио. Ниједном нисам споменуо да очекујем да ћеш га померити.

Твој задатак је био да гураш. И сада, долазиш к мени, исцрпљен и истрошене снаге, мислећи да ниси успео. Но, је ли заиста тако? Погледај се. Твоје руке се снажне и мишићаве, леђа набијена и препланула, кожа на длановима је очврснула од сталног притиска, а ноге су ти постале крупне и чврсте.

И због отпора ти си много порастао, и твоје могућности су сада далеко веће него раније. Ипак, ниси померио камен. Али твој позив био је да будеш покоран и гураш. Да вежбаш своју веру и поверење у моју мудрост. То си успео. А Ја ћу сада, сине мој, померити kamen.” (balkanspress.com)