ОВО ЈЕ НАЈМОЋНИЈЕ ПУТИНОВО "ОРУЖЈЕ": Совјетски савез га никада није користио

Владимир Путин воли да истакне да је Русија домовина многих народа и религија - али и да нагласи како је ипак православље испред других. За узврат, руски председник добија безрезервну подршку моћне Православне цркве.

Почетком 2012. се Владимир Путин налазио у изборној кампањи у намери да се са премијерског врати на председничко место.

Често се појављивао у друштву црквених великодостојника, телевизија је преносила како му се патријарх Кирил обраћа речима:

"Излазак из тешких деведесетих година био је посебан период вишевековне историје наше отаџбине. Као патријарх, који је позван да каже истину без обзира на политичка кретања и пропагандистичке акценте, морам отворено да кажем: лично Ви, Владимире Владимировичу, имате огромну улогу у опоравку од овог дела наше историје. Желим да Вам захвалим."

Након што је патријарх на тај начин подржао Путина усред кампање, три младе жене су упале у цркву Христа Спаситеља у Москви како би извеле своју панк-молитву.  Означиле су руског патријарха „псом“ који верује у Путина уместо у Бога. Две од три жене – које су постале светски познате као бенд Пуси рајот - платиле су високу цену свог иступа и провеле две године у радном логору.

Верују у Цркву, не у Бога

Након инцидента је руска Дума додатно пооштрила законе о вређању "религиозних осећања". Критичари тврде да су такви закони осоколили оне који себе разумеју заштитницима православља да нападају либералне неистомишљенике и хомосексуалце.

"Москва није Содома" - то је парола. Прошле јесени је нападнута изложба модерне уметности и то у Мањежу, државној галерији која се налази непосредно поред Кремља. Тамо су хулигани уништили дела познатих совјетских уметника која су у државном власништву.

Нико их није спречио у томе, а црква није осудила изгреде у име православља и традиције.

У анкетама се више од три четвртине Руса изјашњава као "религиозно". На први поглед делује шизофрено што 40 одсто "религиозних" каже да не верује у Бога.  То показује да се ради о површној религиозности која више представља поверење у цркву као институцију. За разлику од политичара, православна црква и даље у народу важи за моралну инстанцу.

Данашњи лидери Руске православне цркве налазе начин да повежу руску државу и православље - обе ствари су, тврде, угрожене споља.

Историчарка цркве Јелена Бељакова је и сама побожна, али се такође сматра либералном:

"Увек се понавља како Русији треба национална идеја која би ујединила све. Пронађена је у православљу. Власт користи цркву као идеолошки темељ за идеје изолационизма, рускогпосебног пута, ривалства с Европом. Црква под патријархом Кирилом активно заступа ове идеје", каже Бељакова.

Путин чини много да би додатно ојачао позицију цркве. Како у Русији живи и 20 милиона муслимана, председник увек указује да је Русија земља много конфесија и народа, најбољи пример да за мирни суживот различитости.

Но истовремено Путин не пропушта да нагласи да православље има посебан положај међу религијама: "Морални темељи православне вере вишеструко су одредили наш национални карактер и менталитет свих народа Русије, пробудили су најбоље стваралачке особине нашег народа и помогли Русији да заузме часно место у европској и светској цивилизацији", рекао је Путин током једног састанка са представницима цркве у лето 2013.

Увек уз скуте власти

Руска православна црква је тешко патила под комунистичким режимом Совјетског Савеза, цркве су претваране у магацине, базене и биоскопе. Но ни тада није ишчезла сва близина с режимом, а совјетски властодршци могли су да утичу на то ко ће заузимати коју позицију у хијерархији цркве, пише Дојче веле.

До данас православни великодостојници нису јасним речима и без остатка осудили злочине из периода стаљинизма.

"Ни потезе Стаљина ни совјетску епоху као такву не можемо јасно оценити као добру или лошу", рекао је рецимо Всеволод Чапљин, протојереј до недавно задужен за комуникацију Цркве с медијима па затим ражалован због, како се претпоставља, превише екстремних и ратоборних изјава попут оне да Русији треба рат како би се вратила вери.

Поједини истраживачи су по архивима чак пронашли индиције да је данашњи патријарх Кирил радио за КГБ, баш као и председник Путин.

Јелена Бељакова говори о стапању црквених и комунистичких функционера који су једни другима били корисни.

"Пред крај Совјетског Савеза направљен је савез црквених хијерархија и совјетских службеника. Додуше, нижи црквени активисти су прогањани, али они виши у хијерархији су добијали повластице као и током Стаљинове ере: кућу, аутомобил и друго."

Распадом СССР-а нестала је претња по цркву, али је зависност од државе остала - пре свега у финансијском погледу.

Држава је помогла да се обнове стотине цркава, Православна црква добила је и разне повластице попут бесцаринске трговине дуваном и алкохолом.

Патријарху Кирилу се пребацује и љубав према сасвим световним стварима. Тако се пре три године на званичној презентацији појавила фотографија патријарха за његовим писаћим столом и са упадљиво дугим рукавима. Рукави су очигледно компјутерски ретуширани - и то како се не би видело да патријарх носи скуп ручни сат. Али сат се итекако добро видео у одразу у углачаној површини стола.

"Црква је постала простор за каријеристе и оне који желе да се обогате", каже Бељакова.

Утицај на спољну политику

Алијанса између цркве и државе има утицаја и на спољну политику Русије. Кремљ позива православље у помоћ када имплицитно објављује своје претензије на православно суседство у Белорусији и Украјини.

Посебно митско место ту заузима Кијев у којем је некада основано средњевековно руско царство. 
Председник Путин је почетком 2014. анексију Крима оправдао између осталог речима да се тамо налази "духовни извор руске нације" јер је тамо "Кнез Владимир примио хришћанство".

"За Русе Крим има сакрални значај, као јерусалимска Гора за Јевреје и муслимане", рекао је Путин.

Није онда изненађење ни што руководство православне цркве поздравља руске ваздушне нападе у Сирији. 
Њих је бивши портпарол цркве Чапљин још док је био на функцији прогласио „светим ратом“ који одговара менталитету руског народа и моралној улози коју је Русија увек играла у свету.