ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Разочарање је блага реч која описује бол коју су нам још једном нанели фудбалери Србије. Без руменила у лицу и зрна мудрости, с петљом као у зеца, не креће се у рат ни против „силе“ као што је Данска, у којој је само у песми нешто труло и болесно.

А, заправо, тешко болестан је српски фудбал, који се годинама порађа у мукама као Радованова мезимица Георгина. Није због тога искључиви кривац холандски дошљак Адвокат, по симболичном имену Дик. Њега је, ваљда, неко устоличио да одведе Србију на Европско првенство, а не само да диже новац са рачуна "даљинским" из фотеље дома свога.

Да се разумемо, чак и да приправник са клупе Србије оде, тешко је поверовати да ће његовим путем самоиницијативно кренути и вођа, који му је дозволио да уруши оно што је оспоравани Синиша Михајловић оставио у залог.

Власт је сласт, па ваљда ми у Србији то добро знамо, али... Да ли ће неко, барем од пријатеља из уцвељене дружине са насловне фотографије, шапнути председнику Томиславу Караџићу да је време за растанак? Остали смо без Европског првенства у Пољској и Украјини, нисмо видели ни светску изложбу лоптања на Копакабани, јасно је да наши фудбалери неће прошетати шепурећи се Шанзелизеом.

Што је много - много је, куме, председниче...