ДИНКИЋ ПРЕД ОПТУЖНИЦОМ? Поклањао пословни простор ЗОП-а, под истрагом и "Стара планина"
Контроверзни српски политичар Млађан Динкић ускоро би могао да се нађе пред судом пошто тужилаштво и полиција приводе крају истраге о Националној штедионици и пружању консултантских услуга за пројекат развоја туризма на Старој планини.
У тим пословима Србија је претрпела милионско оштећење, а само поклањањем пословног простора Народне банке Динкић је државу оштетио за скоро 15 милиона евра.
Полиција се случајем Националне штедионице бави већ 3 године, а предмет интересовања било је њено оснивање, рад и трговина акцијама. Проверавано је и коришћење и продаја објеката некадашњег Завода за обрачун и плаћање, који је пословао као организациона целина Народне банке Југославије.
Биографија Млађана Динкића
Динкић је рођен 1964. године у Београду, а дипломирао је и магистрирао на Економском факултету. Од 2000. до јула 2003. обављао је дужност гувернера Народне банке Србије, а од марта 2004. до октобра 2006. био је министар финансија. На место министра економије постављен је 2007. године, а ту функцију наставио је да обавља и када је формирана следећа влада 2008. године, када добија и функцију потпредседника Владе. После парламентарних избора 2012. године његова странка је ушла у коалицију са СНС-ом и СПС-ом и оформила Владу Србије. Динкић је у њој објединио функције које је имао у претходним владама, па сада брине о секторима финансија и привреде. Из Владе је избачен 2013. године, а на изборима 2014. његов УРС није прешао цензус.
"Кривичном пријавом као првоосумњичени обухваћен је Млађан Динкић као бивши гувернер НБЈ због злоупотребе службеног положаја, док је другоосумњичени Небојша Шкорић, бивши помоћник генералног Директора дирекције за опште и заједничке послове НБЈ. Трећи осумњичени је Душан Лалић, бивши генерални директор Дирекције за законодавство и правне послове НБЈ - открива један од извора.
Према речима извора, Динкић је са сарадницима повредио Закон о народној банци Југославије, као и више имовинских закона. Он је закључио појединачне уговоре са 13 пословних банака којима је делове НБЈ односно ЗОП-а дао на коришћење овим банкама заједно с намештајем, техником и опремом - сазнаје Ало.
Динкић је укупно поклонио више од 19.000 квадрата, чиме је држава изгубила, а банке профитирале за најмање 873.919.022 динара без ПДВ-а, што је по средњем курсу НБС 2002. године износило 14.433.014 евра.
Истрага је дошла до података да је четвртоосумњичени у овом случају бивши генерални директор ЗОП-а Живко Нешић по Динкићевом налогу такође више пута прекршио закон, па је у периоду од првог јануара 2002. године, па све од закључења споразума са НБЈ и Нациналном штедионицом ова банка без правног основа отворила 45 филијала у објектима ЗОП-а. Нешић је без правног основа дао Националној штедионици објекте површине 4.245,75 квадрата, као и намештај и опрему, па укупна штета износи 39.204.479 динара.
Истражује се и случај „Стара планина“
Тужилаштво је при крају испитивања и другог предмета на коме би могао да падне Динкић, а реч је о уговору о пружању консултантских услуга и пројекта развоја туризма на Старој планини. Постоји основана сумња да су у овом послу кривична дела починили Динкић и бивши државни секретар у Министарству економије и регионалног развоја Горан Петковић.
Међу осумњиченима и Владимир Илић
Бивши директор Пореске управе Министарства финансија Владимир Илић је као петоосумњичени у случају „Национална штедионица“ који се терети такође за злоупотребу службеног положаја. Илићу се ставља на терет да је једној пословној банци без правног договора дао на коришћење пословни простор, чиме је буџет Србије оштећен за 8.844.304 динара.
Поклонили и софтвер ЗОП-а
Постоји основана сумња да је Живко Нешић у сарадњи с Динкићем злоупотребио службени положај и 28. 12. 2001. године и закључивањем уговора о пословнотехничкој сарадњи на пројекту информационих система за рад са становништвом с предузећем „Пексим“ из Београда у износу од 4 милиона динара. Тај програм је без накнаде такође уступљен Националној штедионици. Динкић и Нешић су овој банци уступили и банкарску опрему у вредности 20.586.800 динара (односно 340.000 у еврима).
