Пас са неодољивом бојом крзна

Порекло овог прилично елегантног пса је веома контроверзно. Највероватнија претпоставка је да потиче од бенгалског брака, нестале расе која је била позната у 18. веку у Енглеској, земљи у којој је извршена селекција ове расе. Било како било, раса је име добила или зато што је много гајена у Далмацији, било зато што је много коришћена у тој области као гласник за време Балканског рата.

Основне карактеристике

У Америци је далматинац био део посаде у ватрогасним колима. Он је уосталом остао маскота ове корпорације.  Ова веома лепа животиња је љубак, умиљат и веран пратилац, живахан, весео и осећајан. Добар чувар, подједнако се добро обучава за лов и за пратњу слепих. Женке, веома плодне, доносе на свет сасвим беле младунце, код којих се мрље појављују тек дванаестог дана по рођењу, пишу Životinje.rs.

Изглед

Далматинац мора да буде добро уравнотежен, снажан, без тромости, издржљив и брз. Глава, са равном лобањом, добре дужине, има средње изражен стоп. Њушка, дугачка и јака, никад није шиљата. Печурка је црна код варијетета са црним мрљама, смеђа код варијетета са мрљама боје џигерице.

Очи, округле, живахне и сјајне, имају паметан израз. Њихова боја, тамна или чилибарска, зависи од боје длаке. Уши, постављене прилично високо, доста широке у основи и фине структуре, висе уз главу. Врат, прилично дугачак, без подгушњака, извија се у грациозни лук.

Грудни кош је дубок и не треба да буде превише широк. Слабине су истакнуте, леђа снажна, а јака крста се извијају у благи лук. Реп, дебео у корену, постепено се стањује ка врху. Носи се мало савијен и није постављен ни прениско, ни превисоко. Предњи удови су прави, а задњи заобљени.

Карактер

Далматинац је веран пас, пун љубави, који воли трчање и игру. Зато му је потребно обезбедити довољно простора. Обожава воду, друштво људи и деце. Иако томе није склон, далматинац ће угристи сваког ко га провоцира. Знатижељан је, паметан и брзо учи. Добар је пас чувар.