ПИСМО ДЕВОЈЧИЦЕ КОЈЕ ЈЕ ШОКИРАЛО ЦЕЛУ СРБИЈУ: Тражим смртну казну за свог оца!

Горан Божић (43) из банатског села Бока рукама је усмртио Снежану Попадић (43) 2011. године. Сада, ћерка убијене Снежане тражи  смртну казну за њеног оца.

Она и њена тетка, сестра убијене, која је после злочина прихватила и одгајала као своје дете писале су министру правде, тражећи да их упути како могу да постану предлагачи законских измена којима би се увела смртна казна.

 Писмо девојчице преносимо уз незнатно скраћење. 

Моја мајка Снежана Попадић је убијена.

Убио ју је мој отац, Горан Божић, после 16 година непрестаног злостављања ње, мене и мог брата. Године 2011, када је убијена моја мајка, наш адвокат на суду је изнео податак да су те године, за првих 10 месеци, убијене 43 жене и да је око 80 деце у разним животним добима остало без родитеља.

Убиству су преходиле кривичне пријаве за породично злостављање, али судство и тужилаштво није реаговало онако како треба, а то је да му одреди аутоматски притвор и судску пресуду за злостављање која, колико ми је познато, предвиђа казну затвора од три године. Да је таква казна изречена, моја мајка би данас била жива.

Насупрот томе, тужилаштво му је као казну за “преваспитавање” одредило 80 сати друштвено корисног рада у вешерају Геронтолошког центра у Зрењанину. Психолози кажу да се убицама и злостављачима може утицати на свест, указати им на лоше понашање и особине, и да је могуће изменити карактер и преваспитати их. Одговорите ми: Да ли је “преваспитавање” мог оца успело? Наравно да није и неће ни код једног од њих. Они се не плаше своје агресије, то им је усађено у генетски код. По томе се и разликују од осталих људи. Њихов механизам је покварен још од рођења, само нико неће да призна да не може да се поправи.

Наравно, психијатри и психолози морају да зараде плату. Нека психијатри наведу бар један случај, са именом и презименом злостављача ког су преваспитали, па је после терапије постао брижан супруг и родитељ. Нема таквог!

Нема везе што смо брат и ја остали без мајке, моја тетка и ујак без сестре, моји баба и деда без ћерке, колектив без без узорног и вредног радника, моја браћа по тетки без тетке. Насилно, окрутно,монструозно!

Идемо ли еволуцијом савременог друштва? Желимо ли у том друштву гнојне чиреве који ће нам појести цело друштво? Горе и нецивилизованије него у првобитној заједници. И тамо се знао неки ред. Решење је – хирушки нож. Смртна казна за убице!

Тукао је док је није убио

Мој отац је данима планирао убиство моје мајке и стално је говорио да ће из стана само “с ногама напред”. И одржао је обећање. У једном тренутку, сама, незаштићена, када је остала сама у стану – убијена је на најбруталнији начин. Не из пиштоља, ни ножем, већ ју је тукао док је није убио, а затим вукао за ноге низ степенице са спрата као врећу и здробио јој преостале кости. Потом је бацио као џак са смећем на под кола иза возачевог седишта, а онда “возао” скоро 50 километара, покушавајући да се отараси тела, бацајући је у Тамиш и Тису. Када ни то није успео, оставио је ауто с њеним телом у ширем центру Зрењанина.

Све је то урадио два дана пред полагање моје мале матуре. Пријаву за моје полагање није имао да потпише – нико! Нисам имала оба родитеља, ни старатеља. И њему се дозвољава да живи! Данашње убице, у нашем “савременом друштву”, којима су наше тужилаштво и правосуђе продужена рука, јер су закони кројени тако да њима буду на услузи, врло професионално обављају своју “свету” мисију: поливањем жртве бензином и спаљивањем, гурањем у септичке јаме, дављењем, секиром и комадањем на ситне делиће, бацањем у канализацију и на депоније са смећем.

Моја мајка се растала од монструма када је видела да “стручна” и “васпитна” мера тужиоца не помаже, али ни то није помогло. Ко је сад у праву, а које погрешио?

За четири и по месеца ове године 26 жена је убијено. Докле? Верујте да они неће стати! Биће све горе, јер су казне минималне! Ни доживотна казна затвора неће ништа променити. Само двојицу убица да осудите на смртну казну и видећете какав ћете учинак имати. Нека заживи и доживотни затвор, али без права помиловања! Само их склоните из наших живота за сва времена!

Желим да постанем предлагач доношења закона о увођењу смртне казне! То мишљење дели велики проценат становника наше земље. Упутите ме на поступак. Дозволите да нешто учиним за сву децу овог света чије су мајке убијене. Да покушам да помогнем и себи и држави. Имам снаге и храбрости за то и подржаће ме више од пола државе.

Ја се опорављам од губитка, али се у потпуности никада нећу ослободити трауме и страха, јер је он ту негде. Изаћи ће једног дана! Познајући наше правосуђе, које ће му смањити казну из разноразних разлога, као што су му и у старту пресуде опростили 10 година (требало је за убиство претходно злостављање особе бити осуђен на 40 година затвора) само зато што је све признао.

Апелациони суд је одбио жалбу тужилаштва којим је тражено да се убица осуди на 40 година, како је и предвиђено законом. Ја ћу онда бити у непрекидном страху да ли ће, када изађе из затвора, убити и мене и брата, тетку која ме је прихватила у свој дом и њену породицу, или бабу и деду. Желите ли овакав крај и другим породицама које су преживеле руку убице? Желите ли да живимо цео живот у непрестаном страху?

Осећамо, ту је негде, изашао је. Он нема ништа, нема где да да се врати, мораће убити поново да би се вратио у затвор, јер му јето једино уточиште после толико године. Ту има храну, плату, плаћење дажбине, занат. За то време цела породица треба да страхује од његовог повратка. Дакле, признајте себи, да он и даље спроводи насиље над нама, чак и из затвора и томе нема краја. Да ли нам желите и даље живот пун непрестаног страха, несигурности и сиромаштва?

Променила сам име

Сада сам матурант средње школе у Новом Саду, спремам матурски испит и пријемни за факултет. Сутра ћу бити интелектуалац, професор, који ће своје знање и искуство преносити другој деци. Да ли неко друго дете у будућности треба да стрепи да ће му се отац насилник, окрутни убица поново вратити у живот? Желите ли исфрустрирано, истраумирано, и стално у страху друштво? Желите ли да нека дивна особа постане убица, ако дође у ситуацију да заштити себе и своју породицу? Олакшајте нам!

Упутите ме на који начин да постанем предлагач за нов закон који ће предвиђати увођење смртне казне за монструме или бар доживотног затвора без права помиловања! Морала сам да променим име и презиме како би се заштитила, али да ли ће ми то помоћи да пребродим све препреке на које и после четири године, а вероватно и цео живот, будем наилазила.

У име мога брата и породице свих жртава монструозно злостављаних и убијених, првенствено жена, и у своје име. Неутешна ћерка.