ПИСМО ЗА КЛИНТОНА, ШИРАКА И БЛЕРА: Овим речима је престолонаследник Карађорђевић молио за престанак НАТО напада!

Престолонаследник Александар Карађорђевић у време бомбардовања Србије 1999. године још увек није имао право повратка у Србију, али га то није спречило да и тада своје име и свој кредибилитет стави у службу Отаџбине.

Тако је Престолонаследник од почетка бомбардовања апеловао путем свих светских медија да се моментално престане са бомбардовањем његове земље, док је 6.априла 1999. године упутио писма Председницима Клинтону и Шираку и Премијеру Блеру. Садржај писма објављујемо у целости:

“Дубоко забринут. Хитно апелујем да се одмах обуставе ваздушни напади НАТО пакта на Србију и Црну Гору.   Знам да сте рекли да је циљ ваздушних напада да се спречи хуманитарна катастрофа на Косову али, као што знате, хуманитарна криза у том региону се увелико погоршала од када су напади почели. Постоји стварна опасност да дође до опште конфлаграције на Балкану и у Европи.

Акција НАТО пакта против Југославије је илегална јер се врши без овлашћења Савета безбедности Уједињених нација, а исход јој је јос увек неизвестан.  С друге стране, сасвим је извесно да су ваздушни напади НАТО пакта претворили животе обичних југословенских грађана, људи који нису ни за шта криви, у  прави кошмар.  Жртве међу цивилима се постепено повећавају, а неколико следећих генерација ће морати да трпи последице.  

- Јако сам забринут такође због страховите хуманитарне катастрофе и етничког чисћења на Косову. Исто тако желим да  нагласим своју забринутост за народ у Србији и Црној Гори који живи под санкцијама већ много година, а без наде да ће ствари да се поправе.  У бившој Југославији већ је било неколико хуманитарних катастрофа, али оне нису изазвале овако снажну реакцију Запада.  Желео бих да Вас подсетим да 1995. године нико није дигао ни прст да помогне Србима који су били етнички очишћени из Хрватске и западне Босне. Ово  грубо етничко чишћење није чак ни било прописно осуђено од стране међународне заједнице.  Заборавља се такође да у Србији и Црној Гори живи преко 600.000  избеглица у тешким условима а многе хиљаде Срба, истераних из Хрватске и Босне, нашли су уточишта у земљама западне Европе и  северне Америке. Најоштрије осуђујем свако етничко чишћење, ма ко да га врши.

Моје јако супротстављање политици коју воде господин Милошевић и његов режим је добро познато и документовано,  као сто се вероватно сећате из разговора који смо имали у Аману у Јордану  у фебруару - пише престолонаследник у писму.

- Мој став се није променио нити ће се променити, али  бацање бомби и ракета на Београд и друге југословенске градове неће поправити ствари.  Шта више, позиција Милошевићевог режима је ојачана. Бомбардовање Југославије је угушило глас демократске опозиције и независних медија.  Трагично је такође што је окренуло Србе против Запада и западних демократских вредности.  Мени све ово слути на зло: ствар демократије у мојој земљи и на Балкану је увелико уназађена.  Бомбардовање Југославије и разарање економске инфраструктуре ће само створити нестабилност на том подручју са поразним резултатима за мир и демократију - наводи се даље у писму.

Пишем Вам ово писмо 6. априла, на 58. годишњицу бомбардовања Београда од стране Luftwafe 1941. године  када су на хиљаде људи погинули, а огромни делови града претворени у рушевине. Трагично  је и помислити да НАТО бомбардује  Србију и Црну Гору на ту годишњицу!

Вредно је подсетити се на традиционално пријатељство између наша два народа.  У априлу 1941. године једна група српских официра Краљевске југословенске војске извршила је пуч против владе и тако увела Југославију у рат на страни Велике Британије која је тада била сасвим сама у рату против нацистичке Немачке и њених савезника. Сједињене Америчке Државе још нису биле ушле у рат а Совјетски Савез је јос увек био везан са немачким пактом о ненападању.  Савезници  Велике Британије у Европи били су поражени од нацистичке ратне машине, али упркос тога Срби су имали храбрости да упуте Хитлеру изазов. Винстон Черчил је поздравио вест о београдском пучу пред народним посланицима, рекавши:  “Југославија је нашла своју душу”.  А Срби су платили страховиту цену за тај чин оданости према савезницима  пошто је  Југославија подлегла  под бруталним нападом сила Осовине, а  Србија била окупирана.

"Француска, Уједињено јевство и Сједињене Америчке Државе су увек биле традиционални савезници Србије на Западу. За време владавине мог оца,  Краља Петра ИИ, и мог деде, Краља Александра И, Срби су се борили у два светска рата на страни западних демократских земаља и Русије.  Питам се да ли су ваздушни напади били једини одговор који је Запад могао дати после неуспеха преговора о Косову у Рамбујеу? У Рамбујеу се није толико радило о преговорима колико о диктату над народом Србије и Црне Горе.  А мој народ је одувек био алергичан на диктате као сто су догађаји у 1914. и 1941. години показали.

Не сме да се заборави да је Косово српски Јерусалим и колевка српске државе. На Косову су највеће светиње, део српске баштине. Косово је неотуђиви део Југославије и Србије и Срби имају право да бране своју суверену територију.  Рекао сам већ једном ранијом приликом да на Косову има доста земље и хлеба и за Србе и за Албанце.  Увек сам одлучно инсистирао на поштовању људских права свих грађана без обзира на њихово етничко порекло или вероисповест. Решење се могло наћи и мора се хитно наћи и демократија мора коначно бити успостављена широм Југославије.

Моја супруга и ја много жалимо због  патњи свих невиних избеглица било да су Албанци или Срби и молимо се да се ова трагедија што пре приведе крају. Моја је велика жеља да Југославија буде модерна европска држава са јаким везама са свим деловима  света, али бомбе неће до тога довести.  Праведно решење може да се нађе само мирним путем, преговорима и дипломатијом. Бомбе не могу заменити дипломатију.

Надам се да још није касно да се спречи најгора катастрофа у којој би се сукоб распламсао по целом Балкану. Апелујем још једном да наредите обуставу бомбардовања и поведете преговоре са свим југословренским факторима да се криза реши.  Уверен сам да делите моје страховање и моје бриге и да ћете урадити све што можете да се ова трагедија заустави  и свим људима  помогне."

Александар

У Лондону, 6. април 1999. године