ПОЧЕО САМИТ У БРИСЕЛУ: Лидери десет држава о проблемима миграната

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је данас у Бриселу уочи мини-самита о решавању избегличке кризе, да неће бити добро ако тај сусрет не буде успешан и нагласио да се решење мора наћи за целу Европу и посебно Западни Балкан.

"Србија неће градити нове зидове и ограде већ треба да нађемо целокупно решење и пребродимо све тешкоће", рекао је Вучић новинарима пред почетак састанка ЕУ-Западни Балкан о решавању избегличке кризе и подвукао да се мора наћи решење за стотине хиљада избеглица.

На питање новинара како ће се окончати криза, српски премијер је рекао да се за то мора наћи одговор да ли ће се заштити границе Европске уније или ће се том проблему прићи "одвојено, свако за себе".

Грчки премијер Алексис Ципрас изјавио је данас да самит лидера Европске уније и Балкана о избегличкој кризи има мало сврхе уколико Турска није укључена.

Ципрас је критиковао неке чланице ЕУ због тражења само оних решења којима би избеглице остале изван њихове земље, а не начина за решавање кризе у целости, пренео је АП.

- Нажалост, до данас, било је тешко да се пронађе решење, јер је низ држава заузело став није у мом дворишту'"- рекао је Ципрас по доласку на мини самит у Бриселу лидера ЕУ и држава које се налазе дуж балканске руте којом избеглице стижу у Европску унију.

Словеначки премијер Миро Церар изјавио је данас у Бриселу да ће се Европска унија (ЕУ) вероватно распасти ако се не предузму конкретне акције за обуставу таласа избеглица.

Ако нема конкретних и непосредних акција на терену наредних дана и недеља, мислим да ће ЕУ и цела Европа почети да се распада - рекао је Церар уочи мини-самита о решавању избегличке кризе у Бриселу.

Церар је указао на драматичну ситуацију с којом је суочена Словенија, јер Хрватска без договора с Љубљаном и без пописа "просто гура" имигранте преко границе у Словенију, и подвукао да је корен целе кризе у заштити спољних граница ЕУ.

 Портпарол Европске комисије Маргаритис Схинас саопштио је да су лидери земаља, укључујући и премијера Србије Александра Вучића, потврдили учесће на ванредном самиту у Бриселу у недељу. 

Осим шефова држава и влада Грчке, Румуније, Бугарске, Македоније, Србије, Хрватске, Словеније, Мађарске, Аустрије и Немачке, на самиту учетвују највиши функционери ЕУ - председници Европског савета, Комисије и Парламента, као и високи комесар за избеглице Уједињених нација Антонија Гутереша.

Једини изузетак је председник Македоније Никола Груевски, који је у Брисел шаље министра спољних послова Ђорђа Иванова.

Схинас је новинарима у седишту Европске комисије рекао да се очекује да се самит, који је сазвао председник ЕК Жан-Клод Јункер, заврши усвајањем заједничке декларације о решавању мигрантске кризе.

"Циљ је да установимо колективни, прегогранични приступ како би се променила ситуација на терену", казао је он.

Портпарол је подсетио да је став Комисије да се мигрантска криза не може решавати једностраним акцијама на националном нивоу и да на заједничке изазове треба одговарати заједничјим деловањем.

Циљ састанка, како је Јункер навео у саопштењу уочи самита, је да се успостави боља сарадња и координација међу државама кроз које сваки дан пролазе избеглице са Блиског Истока и из Африке на путу ка Немачкој и северу Европе.

Досад је таква кооперација и координација готово потпуно изостала, а политички лидери земаља суочених са овим проблемом су протеклих недеља и месеци углавном размењивали критике и оптужбе, покушавајући да окриве комшије за потресне слике исцрпљених, гладних и промрзлих људи унутар својих граница.

Хрватска је тако оптужила Србију да намерно усмерава све мигранте ка њој, Словенија тврди да Хрватска игнорише позиве на сарадњу, а Мађарски премијер Виктор Орбан тврди да су мигранти дошли да покоре и исламизују хришћанску Европу и да их треба послати у Турску.

Оштре речи праћене су недоследним, противречним и изнуђеним мерама: Хрватска и Словенија час отварају, час затварају границе, Словенија је ангажовала војску, Мађарска се оградила жилет-жицом, а из Аустрије се чују идеје да би дуж спољних граница ЕУ требало подићи бедеме.

Једина особа са довољним ауторитетом да натера разједињене лидере југоисточне и средње Европе да на заједнички изазов одговоре усклађеном политиком је, по општој оцени, Ангела Меркел, која је према неким извештајима и иницирала сазивање самита.

"Ако Немачка каже доста и затвори границе, сви ће учинити исто", упозорила је раније ове недеље шефица хрватске дипломатије Весна Пусић.

За сада нема никаквих назнака да ли ће Меркел, која је недавно на политичком скупу у Мадриду похвалила Србију за примеран однос према избеглицама, у недељу доћи у Брисел са конкретним планом за заједничко решавање кризе.

За сада је извесно да се она налази под све јачим притиском не само код куће, него и унутар ЕУ, где је оптужују за претерану великодушност према мигрантима и траже затварање граница.

Ово је дошло до изражаја и приликом састанка лидера Европске народне странке (EPP), најјаче политичке фракције у Европском парламенту, која окупља странке десног центра, у које спада и партија коју предводи Меркел.

Неколико лидера, укључујући Орбана, али и његове колеге из такозване Вишеградске групе (у којој су још и Чешка, Словачка и Пољска), тражили су да се мигрантској кризи приђе као првенствено безбедносном проблему, кроз јачање граничних контрола и строге мере према азилантима.

За такву политику у Мадриду се заложио и председник Европског савета и бивши пољски премијер Доналд Туск, који је рекао да европске земље "не могу више да се претварају да је велики талас миграната нешто пожељно и да треба наставити са политиком отворених граница", чиме је индиректно критиковао немачку канцеларку.

Посматрачи у Бриселу примећују да је Јункер сазивањем ванредног недељног самита гурнуо Туска у страну, јер је уобичајено да самите сазива председник Савета, а не Комисије, што појачава спекулације о раздору у самом врху ЕУ.

Уколико Меркел успе да на бриселском мини-самиту у недељу наметне своју визију заједничког регионалног приступа кризи, то ће бити кључни корак и заједничкој европској политици, али важи и обрнуто: неуспех ће најавити нове свађе и поделе, не само на Западном Балкану, већ у срцу Европе.