Скрининг поглавља 10: На реду медији и информатичке технологије
БРИСЕЛ - У Бриселу је у току дводневни билатерални скрининг о поглављу 10 преговарачког процеса Србије и ЕУ, које се односи на медије и информатичко друштво.
На челу делегације Србије, која обухвата експерте и службенике неколико министарстава чији су ресори везани за ову тематику, налази се Тања Мишчевић, шефица српског тима за преговоре о придруживању и Саша Мирковић, помоћник министра за културу и информисање.
Закључивањем ове рунде скрининга, Србија ће завршити процес за око трећину од укупно 35 поглавља, а скрининг за још толико је у току.
Ово поглавље садржи правила која омогућавају ефикасно функционисање заједничког тржишта у подручју телекомуникационих услуга и мрежа, као и њихову промоцију, развој и ширу доступност.
Услуге информационог друштва обухватају питања информационе безбедности, електронске управе, електронског здравства, електронског потписа, електронске трговине и друго.
Од посебног значаја су квалитет и безбедност мреже, чиме треба створити подлогу за сигурнију комуникацију и промет услуга, на изградњу кључне јавне инфраструктуре за сигурно електронско пословање на основу квалификованог електронског потписа.
Циљ ЕУ је да преко Интернета грађанима буду доступни сервиси које пружа државна администрација, да имамо бољу информатичку инфраструктуру, већу конкуренцију, веће инвестиције, све школе опремљене рачунарима и интернетом, наставнике које у наставном програму користе ИЦТ алате, модерне здравствене услуге.
У подручју аудиовизуелне политике, посебан нагласак се ставља на обавезу заштите малолетника од непримерених и штетних програмских садржаја. Такође, како би заштитила сопствену културну разноликост и промовисала локалне продукције, ЕУ државама чланицама прописује обавезу резервисања бар половине времена на телевизијским програмима за емитовање програма и филмова снимљених у ЕУ. Један од приоритета ЕУ је сузбијање “дигиталног јаза”.
У вези с тим, треба обезбедити једнаке могућности у приступу савременим технологијама, кроз превазилажење географске, полне и старосне дигиталне подељености, као и кроз изједначеност различитих друштвено-демографских група.
У последње време у Србији је доста урађено на развоју правног оквира, усвајању стратешких опредељења, увођењу сервиса еУправе и друго, што представља добру, али и недовољну основу за приступање у ЕУ.
Преговори са ЕУ ће имати развојни карактер за нашу земљу.
