Под оптужбом за превару ухапшен брат Момира Булатовића
БАЊАЛУКА - Будимир Булатовић, брат Момира Булатовића, ухапшен је на међународном граничном прелазу Рача, на основу потернице који је за њим расписала бањалучка полиција, због пословне преваре и фалсификовања исправе, објавиле су бањалучке "Независне новине".
Булатовић, који је ухапшен у уторак, се терети да је као извршни координатор Европске експертске групе (ЕЕГ) осетио Градску управу града Бањалука за 391.166 марака (око 200 хиљада евра). Будимир Булатовић је брат Момира Булатовића, високог функционера бивше Југославије.
ЕЕГ је с градом Бањалука 2007. године потписао уговор о сарадњи, према којем је требало да помогне у вези са аплицирањем према европским фондовима за четири пројекта укупне вредности 19 милиона евра.
Према уговору, град је ЕЕГ-у требало да уплати укупно 760.000 евра, од којих им је исплаћено 200.000 евра и то преко Јавног предузећа ДЕП-ОТ, које је 62 посто у власништву града.
Овај уговор је био штетан по град Бањалука, јер се истрагом испоставило да фамозни ЕЕГ не постоји, односно да се ради о пословној превари, наводи се у тексту. Булатовић је преварио и предузеће "Celex", тако што је фалсификовањем исправа присвојио 172.113 марака (више од 87 хиљада евра), а ЕЕГ је, како су медији раније писали, преварио и фирму "Интеграл инжењерингу", компанију "М:тел" и Рафинерију нафте у Броду.
Све преваре извршене су тако што је обично на предлог неког високопозиционираног званичника РС Булатовић долазио на разговор са директором или руководиоцем институције и понуди им сарадњу и помоћ при привлачењу новца из европских фондова. Фирме или институције би кандодовале своје пројекте и њихову вредност и достављале их ЕЕГ-у, који је, наводно, у име њих аплицира према фондовима ЕУ у Бриселу.
У уговорима о сарадњи обично су били дефинисани начином плаћања и обавезе фирме или институције према ЕЕГ-у, а да би били што уверљивији, у уговору су стављали да је фирма или институција дужна платити два посто од укупне вредности пројекта тек после обавјештења из Европске комисије да им је пројекат одобрен.
Такође, у уговор је стављано да осталих два посто предузеће или фирма плаћа по добијеним средствима, до чега, наравно, никада није дошло. Исто тако ЕЕГ се уговором обавезује да ће Европској комисији уплатити котизацију, а након тога ту "савршено фалсификовану, чак оригиналну" уплатницу немачке банке шаљу фирми или институцији као доказ да су они у име њих извршили уплату.
ЕЕГ је фалсификовало и обавештење од Европске комисије да су одобрена средства за која су они у име институције или предузећа аплицирали, која су слало партнерима са којима су имали уговор, тражећи да им буде исплаћено два посто. Обавештење је у свим случајевима стизало на фалсификованом меморандуму са peccatom Европске комисије и потписом Ницолауса ван дер Хуна, за којега је касније утврђено да никада није постојао.
