ПОГЛЕД У БЛИСКУ БУДУЋНОСТ – КАКО ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ СВЕТ ПОД ДОМИНАЦИЈОМ КИНЕ?

Моћ Кине је у муњевитом економском порасту, а ова земља је за свега 30 година постала друга земља на свету по бруто друштвеном производу. Њен енормни економски раст ће је у блиској будућности довести на прво место, везе Кине са остатком света постају све јаче а утицај ове земље се све више шири на глобалном нивоу.

Да ли је могуће да че Кина у току следеће деценије постати нови “владар” света? По чему би се тај систем хегемоње разликовао од оног који памтимо из неколико протеклих векова?

КИНА – СИЛА КОЈА ТО НЕ ЖЕЛИ БИТИ

“Ако све прође добро и не буде већих проблема, Кина ће сасвим извесно постати најмоћнија сила света. Међутим, у подручју културе постоје значајна ограничења. САД су одувек сматрале да имају улогу “Месаје” и на тај начин учвршћивале своју доминацију у свету, али Кина не намерава да наметне глобалну хегемонију већ да успостави мултиполарни поредак у којем ће та земља имати кључну улогу”, објашњава политички аналитичар Хулио Риос, директор шпанског одељења за анализирање кинеске политике.

“Чак и најамбициознији Кинези су одустали од жеље да њихова земља постане хегемонистичка сила, што ће у будућности, у новом међународном систему бити чак и немогуће. САД више не могу да буду оно што су биле, а Кина не може и не жели да их замени у тој улози. Кина има велику моћ и велике регионалне амбиције, жели да буде доминантна земља Азије, али глобалне жеље овог типа су у потпуности занемарене”, каже Фернандо Делаге, директор Главног института за међународне односе из Мадрида и експерт за геополитику Азије.

“Није да је њихова култура слабија, али им је њихова посебност јако важна, тако да ће свету требати деценије како би упознале праву Кину. Њихови аксиоми и вредности генерално имају дубоку азијску димензију, и зато сматрам да Кини недостаје универзална визија. Уместо тога, током прошлог века су се САД наметнуле свету у облику културних вредности, за које и данас сматрају да су универзалне. Кинеска историја је јако различита од било које земље Западних сила које су се развијале излажући се свету. Са друге стране, Кина је провела већину свог живота у изолованој унутрашњој потрази”, додаје Фернандо Делаге.

“Велика промена која се догодила са почетком политике реформи, није толико била отварање тржишта, колико отварање нових погледа ван кинеског друштва и цивилизације, која је вековима живела у свом свету, верујући да је њихова цивилизација била супериорнија у односу на све остале. Данас се у Кини расправља о томе која је њихова улога у свету са геополитичког аспекта као и о томе које одговорности мора да преузме”, објашњава Хулио Риос.

Један од разлога  зашто је за Кину тешко да постане доминантна сила у наредним годинама су озбиљни унутрашњи проблеми. Упркос томе што има економску моћ, ова богата земља ипак има доста сопствених друштвених проблема. Главне унутрашње слабости Кине су регионалне и друштвене неједнакости, еколошки проблеми И технолошки недостаци.

СВЕТ ПО МЕРИ КИНЕ?

Кина је увек одбацивала интервенције и мешање у спољне афере, али се сада расправља о томе какав би став ова земља морала да заузме по питању тероризма, који већ има значајан утицај у кинеском друштву, а та борба захтева међународну сарадњу, што би могло да доведе до све интензивнијих интервенција ван њених граница.

“Ја мислим да ће Кина као сила бити другачија и да неће бити активног инетрвенционизма који карактерише спољну политику САД. Кина ће бити све опрезнија а ситуација унутар земље ће остати прилично комплексна и крхка у неколико следећих деценија. Зато Кина не може да преузме превише међународне одговорности”, појашњава Риос.

У 2013. години Централни комитет Комунистичке партије Кине, највиши орган власти, је објавио пакет од 200 реформи за промену економског модела за неколико наредних деценија, тако да у обзир треба узети И тај процес. Промене имају један циљ – да Кину претворе у прву силу света.

“Кинеска влада је признала да ће и даље расти и да мора да напусти модел којим се служила у протеклих 30 година. То ће базирати на извозу произведене робе, на страним улагањима и приливу капитала који ће бити иницијатор раста унутрашње потражње. Влада је одлучила да треба подстицати потрошњу, која је одувек била јако ниска, убрзано повећати услужни сектор и напредовати у иновацијама и технологији”, наводи шпански стручњак за Кину и Азију, Фернандо Делаге.

Политички изазови КПК се све више суочавају са жељама грађана који желе да буду повезани са остатком света. Уколико се реформе покрену, недостатак неких основних слобода које постоје у западним земљама би могао да израсте у велики проблем.

“Било је расправа о покретању демократских реформи, али је све остало на томе јер је у Кини дубоко укорењен страх од појаве западног модела, који би само довео до нестабилности. Дакле, политички плурализам је апсолутно ван сваке расправе”, тврди Хулио Риос.

За разлику од онога што су САД радиле током већег дела своје историје, Кина вероватно неће извозити свој модел друштва у друге земље. Њихова култура је таква да људи прихватају и траже ствари које су Западу незамисливе. Кинези имају друге вредности, као што су поштовање ауторитета, концепт групе И колективни интерес који је изнад индивидуалних права. То је етнички и културно врло јединствена земља - један сасвим другачији свет.

КИНА И ЛАТИНСКА АМЕРИКА

“Кина се наметнула као економска сила али стратегија Пекинга обухвата и различите аспекте културне промоције. Довљно је пратити пораст кинеских института у Латинској Америци и жељу грађана у тој регији за учењем мандаринског језика.” - каже политолог Памела Фернандез.

“Кина има различите циљеве. Тражи сигурно снадбевање сировинама, али и напомиње да је Латинска Америка геостратешка тачка од велике важности за решавање проблема са Сједињеним Државама”- додаје Фернандез.

У регији која је историјски обележена као “америчко двориште” присутност и утицај Кине расте муњевитом брзином што представља велику промену. Разлике између Кине и САД  никако нису занемариве. “Кина има нови начин у приступу међународним односима. Велики нагласак се ставља на сложно друштво и борбу за мир. Земље Латинске Америке су већ везане за Кину, као Венецуела која се задужује у Пекингу или Чиле, чија целокупна производња бакра зависи од извоза на кинеско тржиште. Праве намере Кине и њихово политичко позиционирање ће постати видљиви тек када ова земља постане  сила број један на свету”, закључује Памела Фернандез.