ПОГУБАН УТИЦАЈ ФЕЈСБУКА НА ДЕЦУ: Ове ружне особине и навике буде се због друштвених мрежа!
Нарцизам, депресија, "сајбер галамџије" и други проблеми.
Друштвене мреже постале су неизоставни део свакодневице свих нас. Не само да испуњавају тренутке доколице, него врло често играју важну улогу у нашим личним односима. Чак и пословање се данас у многим браншама не може замислити без присуства на Фејсбуку.
Старији корисници интернета навикли су се, или се и даље навикавају на промене у стилу живота савременог човека које су друштвене мреже проузроковале, док деца вероватно не могу ни да замисле живот без Фејбук профила. Мада постоје позитивне стране ове појаве, као што је убрзана и олакшана комуникација, уколико се Фејс паметно и одмерено користи, ту су и негативни ефекти, којма су омладинци несумњиво најподложнији. Бројни стручњаци и студије показују да Фејсбук код деце изазива разне нус појаве, а ово је листа најчешћих:
Прочитајте ОВДЕ како да спречите крађу ваших података када користите WiFi на јавном месту.
1. Нарцизам. Иако није неизбежно да Фејсбук изазове нарцизам код детета, професор психологије на Калифорнијском универзитету, Лари Д. Роузен тврди да може да погорша већ постојеће симптоме. "Фејсбук развија прилику да кажете шта год хоћете а да вас нико не види." На пример, ако неко склон нарцистичком понашању постује статус и 20 људи одговори својим коментарима, проблем је овековечен.
2. Анксиозност и депресија. Деца која претерано користе друштвене мреже могу имати проблема са депресијом и анксиозношћу, показало је истраживање професора Роузена. Родитељи који су пријавили да њихова деца узраста од 4 до 8 година користе више различитих медија, укључујући интернет, музику и видео игре, такође су констатовали и да имају више психичких проблема.
3. Поремећај пажње при учењу. Употреба Фејсука може да омета пажњу током учења и да утиче негативно на оцене тинејџера. Међутим, Роузен каже да постоји начин да се ово избегне. Он ту методу назива "техничким паузама". Према његовом мишљењу, било би добро учити десет минута, а онда направити кратки предах и проверити мејл, Фејсбук или месинџер. Потом се поново треба вратити концентрисаном учењу на десет минута, па све изнова.
Прочитајте ОВДЕ који вирус се налази у 10.000.000 телефона. Да ли је и у вашем?
4. Виртуелна емпатија. Када пријатељ постује статус на Фејбуку у којем каже да је имао лош дан, а ви одговорите са охрабрујућим коментаром, управо сте практиковали виртуелну емпатију. Али да ли је ово исто што и емпатија у стварном животу? Прелиминарна истраживања кажу да јесте, али је потребно да се изврши још испитивања у овој области.
5. Социјализација. Фејсбук може да помогне стидљивим тинејџерима да изађу из својих шкољки, тврди професор Роузен. "Такви појединци могу да изразе своје ставове у псеудо-безбедном окружењу. Ово чини да се осећају способним да кажу ствари које никада не би рекли некоме у лице." Наравно, на другој страни истог новчића појављује се проблем сајбер-галамџије, због чега се Роузен залаже за идеју већег учешћа родитеља, када је реч о употреби друштвених мрежа од стране њихове деце.
6. Пребацивање са задатка на задатак. Роузен сматра да ће млади, ако им се понуди могућност, лако одлучити да раде више задатака у исто време. Он то назива "пребацивањем са задатка на задатак". Млади који одрастају са технологијом навикавају се да раде више ствари одједном. Они куцају поруку на паметном телефону, а истовремено гледају шта се догађа на Фејсбуку. Или читају и играју видео игру. Ово није увек добра идеја. Према Роузену, потребно је да деца науче да контролишу ову појаву, пре него што постане проблем.
