ПОЛА МИЛИОНА ЉУДИ ЈЕ РЕКЛО: Човек који кајаком прелази океане је авантуриста године (ВИДЕО)

Да је режисер Роберт Земекис познавао Александера Добу када је 1994. снимао филм "Форест Гамп", вероватно би баталио истоимену књигу Винстона Грума и бацио би се на препричавање живота авантуристе из Пољске. Данас се не би говорило "трчи Форесте, трчи", већ "веслај Александере, веслај". Чича Доб од 68 лета је водена верзија Гампа - он у свом кајаку прави чуда захваљујући чињеници да не престаје да весла. Никога не сме да изненади чињеница што је више од 521.000 читалаца часописа "Национална географија" Пољака прогласило за "авантуристу године". Разлози су бројни, а највећи је - превеславање Атлантског океана у маленом чамцу!

Но, кренимо редом...

Пустолов из Пољске је 19. априла прошле године направио последњи завеслај на свом 12.500 километара дугом путовању преко Атлантика. То је највећи подухват који је један кајакаш урадио на отвореном мору. Привезао је тада свој чамац у Њу Смирна Бичу у Флориди, а тамо се запутио још 5. октобра 2013. из португалског Лисабона. Авантура је требало да буде дуга 8.700 километара и да траје до средине фебруара, али су га олује и пехови са опремом натерале да скрене с планираног курса. Тако је постао један од двојице људи (уз Питера Бреја) у историји човечанства који су прешли Атлантик не користећи једра, мотор, а ни крила. Само кајак дуг 7 метара и тежак око 500 килограма, око 3 метара дуго весло и - његове мишице!

Доб је просечно прелазио око 50 километара дневно, неретко веслајући ноћу када су температуре ниже. Спавао је не више од шест сати дневно и то у неколико наврата, а у свом кајаку је имао довољно хране и пића за пет месеци. Када се отиснуо далеко од обале, скинуо се го јер је сматрао да је тако много удобније путовати.

Далеко на пучини није било птица, али су му друштво правиле морске животиње попут корњача и делфина, али и китова и ајкула.

- На десетину ајкула ме је меркало, а једна је чак била и спремна да ме нападне. Морао сам баш јако да је ударим у главу не бих ли је отерао. На топлијем делу Атлантског океана видео сам велике летеће рибе, а једна је слетела у мој кајак. Тада нисам морао да једем лиофилизовану, замрзнуту храну коју сам носио са собом - приповеда симпатични брадоња "Националној географији".

Александер је кајакаш постао тек у 34. години и није имао физичке припреме за путовање.

- Ја себе посматрам као туристу, а туристи се не припремају превише. Ја сам физички активан, возим бицикл, радим у башти и обожавам да пешачим.

После два месеца пустоловине, Добин сателитски телефон је престао да ради - комуницирање му је било онемогућено 47 дана. Поред осталих потешкођа, неустрашиви Пољак је успео да савлада 10 метара високе таласе, а 40 дана је непланирано провео у борби са непријатељским ветровима и струјама које су га водиле у круг око злослутног Бермудског троугла. У једној олуји му је пукло кормило кајака и он није могао да се избори са јаким налетима ветра те је пристао на Бермуде да поправи чамац кога зове "Оло". Ни то га није зауставило да се после приближно седам месеци докопа Америке.

- Имам два сина и две унуке. Надам се да ће научити да се не плаше да маштају и да сањају велике снове. И да из тих снова праве велике планове које ће потом остваривати. Да осете задовољство великих достигнућа - поручује нам упорни сањар, Александер Доба.

Ваљда је сада јасно због чега ово није прича о старцу и мору...