ПОРАЗ ЈЕДНЕ ПОЛИТИКЕ: Американци више не знају ко су им савезници, а ко непријатељи на Блиском истоку

Према речима руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, нови руски предлог не разматра положај или свргавање сиријског председника Башара ал-Асада. Лавров тражи да се крене са решавањем главног циља, тј. прекида ватре. Међутим, амерички савезници у региону се са тиме не слажу и сматрају да до престанка ватре може доћи тек онда када постане јасно да Асад силази с власти.

Руси су Американцима јасно ставили до знања да прекид ватре мора бити безуслован. Зли језици ипак говоре да је лако Русима сада да причају о томе када је њихова подршка Асаду толика да се лако може догодити да сиријска влада на крају неће имати ни са ким да преговара, јер су практично победници у грађанском рату.

Русија и Иран су позвали Асада да буде део транзиционог процеса, док се Вашингтон приклонио снажаном отпору томе, који пружају амерички савезници у региону. 

Но, да ли су заиста амерички савезници у региону - савезници?

То понајмање данас знају Барак Обама и Бела кућа који су настојали да сруше континуитет америчке политике на конто подршке Израелу и Саудијској Арабији. С новим правцем своје блискоисточне политике Вашингтон данас има озбиљних разлика у мишљењу и поступању са својим традиционалним пријатељима, као и новонастале заједничке интересе са старим противницима. Ова збуњеност се неће решити у скорије време. 

КО ЈЕ ПОБИО ЦИВИЛЕ У АЛЕПУ? Прави РАТ изјава Москве и Вашингтона након последњих напада у Сирији!

Међу темељним питањима, која се више не могу скривати од америчке и светске јавности, јесте да ли може једна ауторитарна држава која одрубљује главе, спроводи жестоке и антиисламске дискриминацијске поступке против жена, извози фундаменталистичку вехабитску идеологију и финансира Ал Каидине сараднике, заиста бити амерички савезник? 

Саудијска Арабија

Дуго се америчко-саудијски савез сматрао неуништивим, међутим данас је под знаком питања. Вашингтон (као и Ријад) можда не жели Асада у Дамаску, али до сада није показао одлучност да удари против сиријске власти или да прекине нуклеарне преговоре с Ираном. Након што су Американци показали да су спремни да пре сарађују са Техераном, Ријад је дошао до својих граница подношљивости. 

Америчка велика игра, међутим, за последицу имала је саудијски нерационалан рат у Јемену и саудијско финансирање Ал Каиде у Сирији, док истовремено Вашингтон финансира и наоружава сиријску опозицију.

Египат

Ако су односи с Ријадом сложени, онда је тек нејасан однос Америке према Египту, који својом величином, људством и централним местом у арапском свету важи за пресудну земљу на Блиском истоку.

Годинама је Вашингтон у Каиру видео кључног стратешког партнера у региону, понајвише због израелско-египатског мировног споразума. Годинама су амерички министри спољних послова прво долазили у Каиро да би искоординисали кораке на Блиском истоку. Тога данас више нема.

САД и Египат не сарађују блиско нити координирају своје регионалне стратегије и имају супротна гледишта о људским правима и политичким реформама. Сећање египатске војске на Обамину подршку Муслиманском братству је био преломни тренутак погоршања односа двеју земаља. Иако Египћани и даље одржавају војне односе с Вашингтоном, египатска војска данас претежно купује оружје од Руса и Европљана. 

Израел

Израел је дуго делио вредности и интересе САД-а. Међутим, последњих неколико година амерички и израелски интереси су у значајном раскораку, посебно у односима према Ирану и према решењу палестинског питања. Ове разлике нипошто нису само тактичке, већ произлазе из дубоких и различитих перцепција претње и могућности, као и различите процене ризика у региону.

Посебно су ти односи уназађени услед нефункционалног односа председника Обаме и израелског премијера Бењамина Нетанијахуа. 

Нерешено питање Палестине и различити погледи према Ирану, међутим, и даље ће бити инструментални за будући однос. Симптоматично је да се Израел све више приближава Египту, те такође има скривен однос и сарадњу са Саудијском Арабијом, све због заједничког страха од Ирана. 

Иран

Иран је кључан у америчкој визији Блиског истока. Упркос крхком партнерству у нуклеарном питању, САД никад нису изгубиле из вида моћ и претензије Ирана. То је стари амерички савезник, средиште америчке геополитичке мисли на Блиском и Средњем Истоку, те се увек тражи неки нови начин сарадње с Техераном.

Иако су односи и даље зацементирани на политичкој и економској блокади, мало ко сумња да не постоје квалитетни канали комуникације. Свакако ће ирански нуклеарни договор бити један од брилијантних записа Обамине администрације, али последице би могле бити још веће.

Техеран би могао дати последњу реч у Сирији и једини је који може стабилизовати Ирак. Да ли ће Иран сарађивати у том смислу, још је рано за рећи - потребно је сагледавати ствари након председничких избора и у САД-у и у Ирану. Али, Обама је направио оно о што су пређашње америчке владе само размишљале - прихваћен је став иранске централне улоге на ширем Блиском истоку. Међутим, управљање односа с растућим Ираном могао би да буде највећи изазов новије америчке историје. 

РУСКИ СУХОЈИ СТИЖУ У ИРАН: Техеран купује борбене авионе

Проблем препознавања партнера и противника неће отићи нити ће постати лакша за САД. Ако Вашингтон жели да поправи стање у Сирији биће му потребна помоћ старих противника, Русије и Ирана. Ако жели одрживост нуклеарног договора, мораће да сарађује са Техераном, а не да га ограничава. Истовремено, тај ће однос имати негативног учинка на традиционалне везе Америке и Израела, Египта и Саудијске Арабије.

Али, то је цена самонаметнуте улоге САД-а на Блиском истоку у којему је Вашингтон подстакао трансформације од чијих последица не може побећи и чија одговорност исцртава догађаје у овом делу света данас.