Породица јој је погинула, имала је унутрашње крварење, а онда је покуцала на његова врата

Насупрот мог улаза живила је једна цура, студенткиња, познавли смо се само у пролазу. Једно вече око 23х покуца нам неко на врата док смо супруга и ја били сами. Отварам и видим њу како се држи за стомак, одмах ми се извини што смета и замоли ме могу ли је икако одвести до хитне. Наравно одмах сам пристао, и помогао јој низ степенице јер више није могла да хода. Довео сам је на хитну и било ми је глупо саму да је оставим па сам је питао жели ли неког да позовем на шта је рекла да нема ионако никог од породице, а пријатеље не жели замарати.

Било ми је глупо оставити је саму иако је она инсистирала да одем, ипак сам остао. Док је чекала налазе копкало ме то за породицу, па ми је и на крају рекла: фамилија јој је погинула, студира овде, добија неку стипендију и ради. Испоставило се да има унутрашње крварење и одмах је послата на операцију, нисам се никад тако лоше осећао. Чекао сам да заврши с операцијом, све је добро прошло, а данас је она део моје породице. Моје двоје деце добило је још једну велику секу.