ПОРУКА ЈЕДНОГ ПИСЦА ДРУГОМ: Руси ће се код вас обавезно искрцати, поломиће ваша скровишта и прегазити ваше травњаке
Руски писац Захар Прилепин, увређен текстом познатог британског писца Џонатана Џонса, који је освануо у Гардијану, а подигао је много прашине у јавности јер позива на потпуни бојкот Русије, објавио је свој одговор Британцу, са подједнаким жаром и несумњивим гађањем у сам центар проблема: у лик Руса у енглеском огледалу. Преносимо вам његово писмо у целости.
"Британски мислилац и писац Џонатан Џонс у новинама Гардијан позива на тотални културни бојкот Русије: нико овамо да не долази, да не пева, да не плеше, ни у пиштаљку да дуне – све док се Руси не дозову памети. Текст је изазвао много галаме, разматрају га са необичним жаром, мада се ту уствари нема шта разматрати – ситуација није од јуче, него траје много година.
У недавном роману Џулијана Барнса, "Пре него што ме је срела", постоји оваква сцена. Јунакиња је сквасила чарапе и опсовала: "Мајку ти!"
Њен муж, зачуђен таквом лексиком, пита: "А шта би радила ако би се овде искрцали Руси?“ (Наравно, па шта би се друго могло и питати у таквој ситуацији? У таквим околностима увек се сетиш Руса.)
Чудно, али јунакиња уопште није изненађена, и она са своје стране пита: „Да ли је то претња или обећање?“
Муж одговара: "Не, друго нешто хоћу да кажем. Опсовала се када си сквасила своје чарапе, па сам помислио: шта би тек рекла ако би сломила ногу или ако би се искрцали Руси, или нешто слично“.
Енглези плаше децу Русима, уместо вештицама
Можете замислити: Енглез и Енглескиња говоре о руском искрцавању као о некаквој страшној, али у суштини могућој и предвидивој ствари. Па неће ваљда причати о сађењу руских бреза?
Између осталог, Руси се још никада нису „искрцавали“ на територији Велике Британије. Дотле су Енглези, напротив, бомбардовали Соловјецки манастир (на несрећне монахе бачено је неколико тона бомби), у Кримском рату војевали су на страни Османске империје, током Грађанског рата спровели су директну агресију и баш се "искрцали“, заједно са Французима, у Мурманску и Архангелску, отворивши против Москве Северни фронт.
Без обзира на све то, знаменити писац Џулијан Барнс описује разговор о "руском искрцавању“ (да ли је он уопште икада видео Руса изблиза?) – као нешто просто и уобичајено, на граници баналности.
Да ли вам је сад јасно какав је њихов однос према нама?
Сећам се, велики енглески певач Стинг имао је песму на сличну тему: о томе да Руси неће ратовати – зато што они такође воле своју децу. Прелепа песма, али звучи тако као да је посвећена вуку или медведу: како би било вуковима и медведима кад би дошли зечеви, антилопе и кошуте и смазали им децу. Ма исти случај, закључује Стинг.
У ствари, његовом песмом могла су се само деца збуњивати, у целој Великој Британији она баш никога није успокојила.
Као да се од тог времена у принципу ништа није променило. Међутим, после свих ратних сукоба са поменутом Великом Британијом, који су се одвијали, још једном напомињем, на руској земљи, када су енглески војници директно интервенисали овде, у нашим крајевима – да ли је некоме познат случај да неки руски писац описује сцену бар издалека сличну овој коју сам горе навео? Као: "Ускоро ће се искрцати Енглези – о чему ћеш тада певуцкати, драга?“
А она одговара: "Енглези? Какав ужас! Нема ничега страшнијег од Енглеза!“
Или можда код нас постоји песма на ту тему – а не сећате се? Са речима, отприлике: „Енглески момци неће нас убијати зато што они воле свој јутарњи пудинг, спремљен топлим мајчинским рукама“. Нема такве песме? А зашто? Зар ти Енглези умало нису убили главног руског писца Лава Толстоја? А без тог официра историја Русије сигурно би била друкчија.
Растојање од тога како Русе представљају у америчком филму (шубара, вотка под седиштем космичког брода, "дођавола, заборавих да искључим нуклеарни реактор“, "сва моја родбина нестала је у Гулагу, али сам ја на удици КГБ-а, и могу само да маштам о слободи: шта ти мислиш, хоћу ли успети да допливам до Енглеске из Архангелска, у зимском периоду?“ – до тога како нас узгред представљају понајбољи савремени енглески списатељи – то растојање уствари је минимално. Жалосно – али је тако.
Руси не могу да буду Европљани, јер им то Европа не да
Можда је непотребно што Руси хоће да изгледају као Европљани, а нико им свеједно не верује. Енглези могу знати двојицу, тројицу или петорицу Руса сличних Европејцима, или чак читаву позоришну групу, потпуно европску, можда и бољу од европске, али ће потајно свеједно бити уверени да се иза леђа тих европских Руса, у њиховом хладу, иза ограде са бодљикавом жицом кроз коју је пуштена ужасна руска струја, крије огромна гомила правих, а не лажних Руса, с ножевима у зубима.
Мада, зашто у зубима? Руси ће зубима прегристи бодљикаву жицу, а ножеве могу преносити у сопственом телу.
Европа нас тера да јој адекватно одговоримо
По свој прилици, ми немамо никаквих шанси да постанемо бољи у очима Европе. Нема другог излаза осим да одговоримо адекватно њиховим представама.
Руси треба да буду онолико лоши каквим их сматрају.
Драги Џулијане! Као писац писцу, желим да вам поручим: ако ваша земља не прекине са својим санкцијама, Руси ће се код вас обавезно искрцати, поломиће ваша скровишта и прегазити ваше травњаке.
И попиће сво пиво у вашим пабовима.
Руси не воле ни своју децу, томе се не надајте. А како се односе према туђој, не можете ни да замислите.
Упамтите то. И Стингу пренесите."
