ПОСАО НЕ ПАДА СА НЕБА: Многи млади људи су одлучили да не чекају већ да сами покрену свој БИЗНИС!
Четвртина незапослених у Србији су млади људи, а трећина њих само чека да добије посао. Да ли се чекање исплати или ипак треба засући рукаве и покренути сопствени бизнис?
Јелена Марић, инжењер пејзажне архитектуре, одлучила је да не буде део те евиденције, да посао не чека, већ да га сама обезбеди.
Ова девојка решила је да посао "не чека" и данас је, заједно са супругом, власница газдинства "Царпе дием" из Србобрана, које чини фарма коза и млекара. Пре две године одлучила је да купи око 58 коза, а сада их на фарми има стотинак. У млекари јој помаже десетак радника, а данас производе из њихове млекаре имају сви већи трговински ланци у земљи.
1700 СЛОБОДНИХ РАДНИХ МЕСТА: Почео сајам запошљавања на Спенсу
- Раније сам се бавила заштитом природе јер сам завршила пејзажну архитектуру и пре неколико година супруг и ја смо почели да истражујемо о козарству и схватили смо да је реч о производима који су дефицитарни код нас, јер млеко од козе је пола храна, пола лек и може помоћи и деци која имају алергију али и одраслима који имају проблема са јетром - испричала је Јелена како је почела.
Почетак није био лак, био је изазов, каже, јер им је козарство ипак било непознаница, а временом су схватили да је то предиван посао у коме данас уживају. Радника недостаје, а Јелена наводи да је изненађена тиме да је велики број младих незапослен, а да она има проблем да нађе сараднике у фирми.
У Београду плаћају 2.000 динара дневно за послове које би и МАЈМУН могао да одради
- Тешко нам је да нађемо сараднике у смислу да људи ако заврше факултет сматрају да треба да имају одређен статус у овом друштву и да их људи само тако посматрају, а ја заиста мислим да смо сви једнаки и да је формално образовање неважно ако смо отворени за неформално животно искуствено образовање. Важно је да имамо заједничку жељу и да доприносимо нечему или једној идеји - рекла је Марић.
Ако је она завршила факултет и онда дошла на фарму и гаји козе, не види зашто је некоме, ко је такође млад, то проблем.
У СРБИЈИ ТРАЖЕ ЉУДЕ КОЈИ ХОЋЕ ДА РАДЕ ОВАЈ ПОСАО: За пола радног времена можете да узмете 400 евра
Душка Ј. је мастер дефектолог-соматопед, факултет је завршила у року и била међу најбољим студентима на смеру у својој генерацији, а већ неколико година чека на своје прво запослење. Како каже, активна је у томе и редовно се обраћа НСЗ, али најчешће добија одговор да нема понуђених послова у њеној струци. Настојала је, додаје, да се што више усавршава, обавила је приправнички стаз од годину дана, положила и дрзавни испит како би што пре дошла до запослења, али тешка ситуација у струци знатно ју је успорила у тој жељи. Као главну препреку у запошљавању у тој струци види инклузију, односно то што деца са сметњама у развоју иду са децом типичне популације у вртић и школе и са њима раде само учитељи и васпитачи, а да, и ако се ангажзује дефектолог, он најчешће буде "на располагању" целој једној општини, што, тврди, није довољно.
НИЈЕ ВАМ ДОВОЉНО ВЕЛИКА ПЛАТА? Уз ове "послове са стране" зарадићете дневно и до 250 евра!
- Приликом тражења посла наилазила сам на разне препреке. На пример, пошаљем ЦВ у приватни вртић, позову ме на разговор и похвале, али добијем одговор да послове дефектолога код њих већином обављају нека друга лица, а да су им персонални асистенти потребни јер имају доста деце ометене у развоју, али немају права да запошљавају више, па ту услугу једино могу да плате родитељи ако желе помоћ за своје дете.
Како каже, због таквих и сличних проблема и препрека већина њених колега са факултета и не ради у струци, а значајан број отишао је у Норвешку и Холандију и тамо раде посао за који су се школовали.
- Они који су остали овде раде или ван струке, са средњом школом или раде као персонални асистенти за мање од 20.000 динара - каже ова девојка.
ПОСЛА ИМА БУКВАЛНО ЗА СВЕ: Ко год хоће може да ради, ПЛАТА И ДО 70.000 РСД
Млади чине четвртину незапослених!
Млади, иначе, чине четвртину од укупног броја незапослених у Србији, а у првих шест месеци ове године успело да се запосли 50.048 њих старости до 30 година, који су били на евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ).
Они који су у том периоду успели, нашли су посао пре свега у прерађивачке индустрије, затим у трговини на велико и мало, има их који као занатлије раде на поправци моторних возила, а неки су се запосили у административним И помоћним услужним делатностима, кажу у НСЗ.
Према подацима из јуна ове године, на евиденцији завода за запошљавање регистровано је 171.517 незапослених младих од 15 до 29 година, што знаци да они учествују са 24,3 одсто у укупној незапослености у земљи. Када се ти подаци упореде са истим периодом прошле године (јун 2015), приметно је да их је на евиденцији само један одсто мање. У години која је посвећена предузетништву, младима су на располагању и програми субвенција за самозапошљавање. У НСЗ је у те програме укључено 709 особа млађих од 30 година, а највеће интересовање ове године влада за програме у области производних делатности, односно у области прерађивачке индустрије, занатских програма, различите услуге.
НАЈГОРЕ ЗАНИМАЊЕ У СРБИЈИ: Ова диплома ће вам донети само проблеме!