Поскупљење цигарета - мач са две оштрице
Поскупљење цигарета представља једну од мера сузбијања последица конзумирања дуванских производа, као и начин пуњења државног буџета. Ипак, да ли ова идеја даје жељене резултате у пракси?
Пре осам година, 9. маја 2006. године у Србији је ступила на снагу Оквирна конвенција о контроли дувана Светске здравствене организације која представља споразум који је најбрже и најшире прихваћен у историји Уједињених нација. До данас, ратификован је од стране 172 државе.
У Србији су направљени значајни помаци када је у питању поступање у складу са Оквирном конвенцијом – регулисана је изложеност дуванском диму, продубљена су знања о ризицима у вези са пушењем, забрањено је рекламирање дуванских производа.
Једна од мера сузбијања последица коришћења дуванских производа је и поскупљење цигарета.
У Србији су у току 2013. године цигаретама подигнуте цене више пута у складу са овом политиком, при чему се наравно мислило и на пуњење државног буџета и усклађивање са акцизама.
Колико је ова мера била функционална, а колико мач са две оштрице, и даље није баш најјасније.
На првом месту, спровођење мера које су у складу са Оквирном конвенцијом, а тичу се поскупљења цигарета како би се њихова доступност ограничила, довела су до тога да људи слабије платежне моћи масовно прелазе на куповину дувана, што је довело до масовне појаве уличних препродаваца који неплаћањем пореза оштећују буџет Републике Србије.
Губици државе су оваквом продајом огромни, па је неопходно пронаћи начине да се оваква врста трговине уведе у легалне токове.
