ПОСЛЕ ПАРАДЕ ПОНОСА: Држава је показала да може кад хоће

“Примећујем велику промену. Све је више политичких партија које јавно заступају права ЛГБТ особа, више је ЛГБТ садржаја у мејнстрим култури, медији више и на бољи начин обрађују тему, мање је говора мржње него раније, ЛГБТ особе су храбрије и одважније но раније”, рекао је оснивач Квирије, Предраг Аздејковић за наш портал.

Шта се променило за пет дана?

„Питање ЛГБТ права и видљивост ове заједнице је дошла релативно скоро и не можемо да очекујемо да ће у Србији данас бити исто као у неким другим земљама света у којима борба за ЛБГТ права траје педесет година“, рекао је један од организатора Параде поноса, Бобан Стојановић и додао:

“Ако узмемо у обзир да се ради о друштвеној групи према којој постоји изузетно високи ниво предрасуда, онда можемо да будемо задовољни. Мислим да се о ЛГБТ темама говори доста и да се све те баријере полако разбијају. Оно што је потребно је више људи који у јавности могу да стану у одбрану свог идентитета и то ће за све нас који се бавимо активизмом бити велики изазов.”

Да ли полако мења клима?

Представници страних амбасада поручили су да је ово историјски дан и да Србија шаље снажну, позитивну поруку да се у земљи поштују људска права и да нема места за говор мржње.

“Клима се не може тако брзо променити, али промена свакако има. Пре 20 година, због хомосексуалног акта сте могли у затвор до једне године, пре 15 година је поцело усвајање закона према којима се забрањује дискриминација у неким сферама, а пре само 5 смо добили закон против дискриминације који забрањује потпуно било какву дискриминацију према особама другације сексуалне оријентације. Процес постоји али је све споро јер и даље 70% грађана Србије верује да је хомосексуалност болест”, рекао је представник Организационог одбора Параде поноса Горан Милетић.

Загрљај у јавности

Поворка Параде поноса, у којој је било око хиљаду људи, кренула је од зграде Владе Србије нешто после 12.00 и стигла око 13.15 на плато испред Скупштине града, где је одржан скуп, без икаквих инцидената. Али колико је у данима, након параде, било могуће да се ЛГБТ особе понашају слободније у јавности, да се држе за руке или да се загрле?

“Држање за руке и показивање нежности у јавности није законом забрањено тако да можемо, али је питање да ли смемо. А кад је питање да ли смемо онда то зависи од осећаја сигурности и личне храбрости. Лезбејским паровима је лакше да исказују нежности у јавности и да се држе за руке, јер то раде и хетеросексуалне девојке са својим другарицама. Када су геј мушки парови у питању онда је ту ситуација мало проблематичнија и не усуђују се на тај корак”, каже Аздејковић.

“Мислим да тај степен слободе још није остварен. Ако изузмемо геј клубове, ЛГБТ особе се прилично контролишу у јавном простору. Страх од тога да ће нас неко ударити, повредити, увредити је прилично велики. Заправо, страх је највећи проблем ЛГБТ заједнице. Плашимо се и губитка, да не будемо остављени и сами. Имати проблем као група људи, не значи то да смо негде заробљени, већ и то колико можемо да будемо слободни.”, рекао је Стојановић.

Реакције домаћих и европских политичара су позитивне, али какве су реакције учесника?

“Реакције свих људи које знам су екстремно позитивне. Сви они схватају колико је овај догађај био вазан за Србију а не само за ЛГБТ заједницу”, рекао је Милетић. Са њим се слаже и Бобан Стојановић:

“Реакције су прилично позитивне. Постоје различити доживљаји овогодишњег Прајда, али оно што је најважније је да се он десио без инцидената и да је држава показала да може кад хоће.”

Погледајте и: Како то гејеви у Европи раде?

Завршена Парада поноса, позитивна слика Србије