ПОСЛЕДЊЕ ПУТОВАЊЕ ЗА 47 ПУТНИКА: Ноћ кад су Црну Гору ломили крици из провалије

Најтужнији дан у скоријој историји Црне Горе најављен је кајроном на државној телевизији, у црно јануарско вече. Тада је, нарочито у Бијелом Пољу, из ког је воз кренуо, настала паника. Телефони су се ужарили, ноге одсекле и охладиле - "да ли је у возу који је слетео код Биоча било неког кога познајемо?"

Бројни Бјелопољци, нарочито студенти, свакодневно су користили овај воз да стигну до 2,5 сата удаљене Подгорице, након што од родитеља узму нешто хране и џепарац. Небројено много грађана ишло је, и и даље иде у Подгорицу ради лечења, и свега осталог што се обавља у једном главном граду.

Прво је стигла вест да је у возу био граду познат, и међу народом вољен млади кошаркаш Војиновић, син истакнутог бјелопољског тренера. 

Потом се чуло и за остале жртве: студенткињу Бојану која је на воз јурила, каснећи, али је некако на крају стигла своју злу судбину. Прича се да се, по поздрављању са другарицом, иако је журила, вратила да је још једном загрли, као да је предосетила.

Последње путовање било је то и полицајцу Фемићу, који је ишао да посети своје болесну сестру, и многим другима. 

Причало се и о човеку који је ставио своју жену и троје малолетне деце у воз, а он кренуо аутомобилом ка Подгорици. Мислио: сигурније је. Изгубио је жену и сина.

Преко 200 људи је повређено, а потрага је била стравична, док су јануарска хладноћа и мрак, али и јак ветар ломили наду за све који су се надали да су њихови најближи преживели железнички карамбос.

Два тела жена остала су заробљена у вагонима до јутра.

Ово су само нека од имена настрадалих

ОВДЕ ПОГЛЕДАЈТЕ СЛИКЕ СА МЕСТА НЕСРЕЋА, АЛИ И СПОМЕНИК ЖРТВАМА

Како је дошло до несреће: Од аплауза до "куку нама данас!"

Машиновођа Слободан Дробњак је зауставио воз на Златици јер електрична кочница није радила. Но, око поднева су урадили проверу кочница и воз је кренуо око 13:15. Дробњак је код Колашина приметио да ваздух не пуни добро главне резервоаре, а на управљачком пулту ниједна сигнална сијалица није указивала на квар. У Братоножићима је зауставио воз, а како није могао да искључи главни прекидач, поставио је четири зауставне папучице да се воз не би сам покренуо и кренуо је да мобилним телефоном затражи помоћну локомотиву.

Ипак, воз је сам кренуо, а Дробњак је ускочио у кабину и покушао да искључи главни прекидач. Воз се у тунелу нагнуо на десну страну и касније је искочио из шина.

Утврђено је да композиција од места заустављања до Биоча, где је искочила из шина, прешла непуних 14 километара. Али, све је то низбрдица, на којој је воз достигао огромну брзину...

Несрећа се десила нешто после 4 сата поподне.

Један од повређених испричао је Телевизији Црне Горе да је воз пре несреће дуго, ако је веровати меморији човека под траумом, можда и 45 минута стајао у Братоножићу. Кад је воз, после дугог стајања кренуо, деца у трећем вагону су аплаудирала.

Воз је, међутим, поново стао. По неким тврдњама заустављао се укупно три пута. Кад је после пола сата кренуо – тајац. Путник који о томе сведочи помислио је најпре да је све у реду. Међутим, нека жена је рекла да је осетила "тежак мирис". Железничар је покушавао да отвори орман са струјом и кад није могао да отвори само је рекао: "Куку нама данас!"

Једини кривац?

Иако је оптужница подигнута против 12 запослених у Железници (махом руководиоци), само је машиновођа осуђен на шест година затвора, јер наводно није испоштовао процедуру у оваквим случајевима. 

Наводи се да је, према правилима, Дробњак требало да заустави воз и не покушава да га покрене када је утврдио да су кочнице у квару. Чланови породица настрадалих путника у железничкој несрећи код Биоча и преживели путници су протестовали против казне Дробњаку и ослобађајућих пресуда за руководиоце Жељезница Црне Горе.

Јавност у Црној Гори, већим делом, Дробњака гледа као "жртвено јагње", жалећи се да су возови, нарочито у том периоду, били "руски рулет" за све грађане који их користе. Сама несрећа, нажалост, није много променила, а ресорни министар Ломпар дао је оставку на то место.