Поучна прича о занемареној љубави због које су многи заплакали

Преносимо вам причу после које ћете се запитати колико цените онога ко је живот провео поред вас:

Кад сам те ноћи стигао кући, док је моја жена постављала вечеру, узео сам је за руку и рекао - Морам ти нешто рећи. Села је и јела у тишини. Приметио сам бол у њеним очима. Одједном нисам знао како да отворим уста. Али морао сам јој дати до знања што мислим.

- Желим развод - рекао сам смирено. Није изгледала изнервирано мојим речима, него ме тихо упитала - Зашто? - Избегавао сам њено питање. То ју је разљутило. Бацила је прибор за јело и почела да виче на мене - Ти ниси човек! 

Те ноћи нисмо више разговарали. Плакала је. Знао сам да је хтела да сазна шта се догодило с нашим браком. Али нисам јој могао дати задовољавајући одговор, изгубила је моје срце због Иване. Нисам је више волео. Само сам је жалио! С дубоким осећајем кривице, направио сам споразум за развод који је наводио да њој припадне наша кућа, наш ауто и 30 одсто удела у мојој фирми. Погледала га је и онда подерала на комадиће. Жена која је 10 година свог живота провела са мном за мене је постала странац.

Било ми је жао њеног узалудно потрошеног времена и енергије, али нисам могао да повучем шта сам рекао јер сам волео Ивану. Почела је да плаче преда мном, што сам и очекивао. То њено плакање за мене је заправо било право олакшање. Идеја о разводу, која ме опседала неколико недеља, чинила се сада чвршћом и јаснијом.

Чудни захтеви

Следећи дан, дошао сам кући јако касно и нашао је за столом како нешто пише. Нисам вечерао него сам отишао директно у кревет и одмах заспао јер сам био уморан од испуњеног дана са Иваном. Кад сам се пробудио, она је још била за столом и писала. Није ме било брига па сам се окренуо и наставио да спавам. Ујутро ми је дала своје услове за развод: није хтела ништа од мене, али је требало да одложимо развод месец дана. Захтевала је да се у тих месец дана обоје трудимо да живимо нормално колико год је то могуће.

Њени разлози су били једноставни: наш син има испите у тих месец дана и није хтела да га оптерећујемо нашим пропалим браком. То је за мене било прихватљиво. Али имала је још један захтев, хтела је да се присетим како сам је носио у нашу свадбену собу на дан нашега венчања. Захтевала је да је у тих месец дана, свако јутро носим из наше спаваће собе до предњих врата. Мислио сам да је тотално полудела. Али да нам те задње заједничке дане учиним подношљивима, пристао сам на њене чудне захтеве.

"Немој нашем сину говорити за развод"

Рекао сам Ивани какве услове жена поставила за развод. Гласно се насмејала и мислила да је то апсурдно. - Без обзира на њене трикове, мора се суочити са разводом - рекла је презриво. Моја жена и ја нисмо имали никакав физички контакт откад сам ја изразио своју жељу за разводом. Док сам је носио први дан обоје смо деловали неспретно. Наш син је тапшао иза нас - Тата држи маму у наручју. - Те речи су ме погодиле. Од спаваће до дневне собе па до врата, ходао сам преко 10 метара с њом у наручју. Затворила је очи и тихо рекла - Немој нашем сину говорити за развод. -

Климнуо сам главом, помало узрујан. Спустио сам је пред вратима. Отишла је на аутобуску станицу. А ја сам се одвезао сам до канцеларије. Други дан било нам је много пуно лакше. Ослонила се на моје груди. Могао сам да осетим мирис њезине блузе. Схватио сам да нисам ту жену погледао пажљиво већ дуго времена. Схватио сам да више није тако млада. Имала је неколико бора на лицу и коса јој је била проседа. Наш брак је на њој оставио данак. На минут сам се упитао што сам јој то учинио.

Осећај интимности се враћао

Четврти дан кад сам је подигао, осетио сам како се осећај интимности враћа. То је била жена која је дала 10 година свог живота за мене. Пети и шести дан осетио сам како осећај интимности опет расте. Ивани нисам рекао ништа о томе. Како је тих месец дана одмицало, било је све лакше носити је. Можда ме свакодневна вежба учинила јачим. Једно јутро бирала је што ће обући. Испробала је неколико хаљина, али ниједна јој није пристајала. Затим је уздахнула - Све су моје хаљине постале превелике. - Одједном сам схватио колико је смршала и да је то заправо разлог што ми је било све лакше носити је. Одједном ми је синуло. Носила је толико туге и горчине у срцу. Несвесно сам пружио руку и погладио је по глави. Наш син је дошао у том тренутку и рекао - Тата време је да носиш маму напоље. 

Гледајући сваки дан како његов отац носи маму у наручју, за њега је постало битан део живота. Моја жена га је позвала да се приближи и чврсто га загрлила. Окренуо сам главу на другу страну јер сам се бојао да бих се могао предомислити у задњој минути. Тада сам је узео у наручје, ходајући преко спаваће до дневне собе, па у ходник. Њене руке обгрлиле су мој врат тако природно и нежно. Држао сам је чврсто, баш као и на дан нашег венчања. Међутим, њена све лакша телесна тежина ме чинила јако тужним. Задњи дан, кад сам је држао у наручју, једва сам корака могао направити. Наш син је отишао у школу. Држао сам је чврсто и рекао - Нисам приметио да је у нашем животу недостајало интимности. 

Док нас смрт не растави

У цвећари на путу кући сам наручио букет цвећа за моју жену. Продавачица ме питала шта да напише на картици. Насмејао сам се и написао: Носићу те свако јутро док нас смрт не растави. Те ноћи сам стигао кући с цвећем у руци и осмехом на лицу. Трчао сам уз степенице, да бих нашао своју жену у кревету - мртву. Борила се с раком месецима, а ја сам био толико обузет Иваном да нисам ништа приметио. Знала је да ће убрзо умрети и хтела ме спасти од било какве негативне реакције нашег сина на развод. Барем сам у очима нашег сина испао брижан супруг.

Мали детаљи у вашим животима су оно што је стварно важно у вези. То није викендица, ауто, некретнине, новац у банци. То само ствара окружење погодно за срећу, али не може дати срећу у вама. Дакле, нађите времена да будете пријатељи и направите оне мале ствари један за другога да изградите интимност. Да имате прави срећан брак!