Повећан број џепароша у Београду
БЕОГРАД - На први поглед изгледа да су се џепароши смирили и да их је мање од када су почели годишњи одмори, али процена није тачна јер они и даље харају на аутобуским станицама, по тржним центрима и крај мењачница.
"У тржним центрима и даље има гужви после подне, што џепарошима одговара. Ту углавном "раде" странци или џепароши из унутрашњости Србије. Њих има и у близини продавница у Кнез Михајловој и Сремској улици, али и у пролазима ка Зеленом венцу", каже Александар Митровић, шеф Одсека за сузбијање џепних крађа у ПУ Београд.
Стране држављанке, углавном Бугарке, које џепаре на нашим просторима знају да је српско законодавство благо према њима.
"И кад их ухватимо на делу оне се договоре са тужиоцем да на основу такозваног опортунитета плате око 40.000 динара. После тога се не води поступак против њих, оне се воде као не осуђиване и не морају да напуштају нашу земљу", истиче Митровић.
За разлику од Бугарки, "наши" лопови не улазе у тржне центре због видео-надзора. Домаћи џепароши раде на два начина, такозвана стара и нова школа џепарења. Припадници "старе школе" углавном раде по превозу, најчешће соло или у пару. До пре две, три године на београдским улицама их је било стотинак.
"Џепарење није обична крађа, то је као нека врста заната који се учи. Понадали смо се да ће полако нестати са наших улица, али се нажалост њихов број повећао, јер се њиме сада највише баве становници нехигијенских насеља, најчешће малолетници. Они раде на аутобуским станицама, уђу у возило за само једну станицу, прођу кроз возило док возач не крене и опљачкају путнике. Осим стајалишта џепаре и по подземним пролазима, најчешће код тржних центара", каже Митровић.
У близини аутобуских стајалишта на Зеленом венцу и у тржним центрима већ дуже "ради" групица малолетника из нехигијенских насеља. Вођа групе има 13 година и иза себе више од 360 кривичних дела и 110 пријава. С њим џепари још пет, шест дечака који имају по петнаест, шеснаест година, али су по хијерархији сви испод њега. У групи је и његов деветогодишњи брат.
"У близини ове деце су увек и њихови родитељи, али они не раде са њима већ их само надзиру. Ми смо се обраћали и Центру за социјални рад, где су нам објаснили да се ова породица веома често сели с општине на општину, због чега они не могу да предузму конкретне кораке", објашњава Митровић.
Своје прве џепарошке кораке тринаестогодишњак је изгледа научио од свог оца, који је такође џепарош, док је мајка више задужена за крађу по продавницама или шану, како се жаргонски каже.
"Деци џепарошима закон ништа не може. Они су се извештили и да се умиле ономе кога оџепаре, да их људи веома брзо пусте и не позову полицију", напомиње Митровић.
Најбоља превенција је, како пише "Политика", опрез.
"Морамо да будемо свесни да су они око нас, да су изузетни психолози и да врло лако на основу неких гестова знају да неко носи већу количину новца. У тим случајевима је препоручљиво избегавати гужву, јавни превоз. Боље је платити такси него ући у превоз и остати без новца. Забележен је случај да је човек у банци у Булевару подигао 20.000 евра, ушао је у трамвај да се превезе једну станицу и остао без новца", каже Митровић.