ПОЗИТИВНА ПРОГНОЗА: Мере ЕЦБ ће оборити камате на кредите

Како Танјуг преноси, пакет мера Европске централне банке, који предвиђа упумпавање око 60 милиона евра месечно наредних 15 месеци ће довести до пада камата на кредите у Србији, јефтинијег задуживања наше земље у иностранству и позитивно ће утицати на курс динара, према речима Извршног одбра Рајфајзен банке, Зорана Петровића.

За разлику од прошле године, према Петровићевим очекивањима, ове године ће Народна банка Србије бити нето купац девиза на међубанкарском девизном тржишту. Стога, динар ће бити стабилан или у благом слабљењу, а то ће бити корисно за пољопривреду.

Петровић је у синоћном гостовању на РТС-у рекао да ће капитал у Европској унији бити јефтинији, ако је судити према најавама Европске централне банке, која је најавила да ће релаксирати монетарну политику Уније.

Како је он навео, први пут у еврозони имамо негативну месечну каматну стопу на банкарском тржишту, јер једномесечни еурибор (дневна референтна каматна стопа на евро) је 0,008 одсто. То значи да ако некоме позајмите новац, онда ћете морати још и да му платите за то што му чините услугу. 

Тромесечни и шестомесечни еурибор су данас једва на нули, тако да ће са даљим упумпавањем новца у ЕУ, како је најавила Европска централна банка, очекује се даљи пад камата у еврозони. Петровић је оценио да ће 85 одсто банака у Србији, које имају већински страни капитал, моћи да снизе камате, јер ће капитал у еврима појефтинити. То није добра вест за грађане који штеде у еврима, због нижих камата, али је добра вест за предузећа која ће имати на располагању јефтиније банкарске зајмове за инвестиције и пословање.

Србија ће имати и користи од јефтинијег евра због тога што ће моћи да се задужује под повољнијим условима на иностраном тржишту, према Петровићевим речима. Што се тиче евентуалног пада банкарских маржи, он сматра да тако нешто није могуће, јер је профитабилност банкарског сектора Србије убедљиво најнижа у региону већ неколико година уназад.

Владимир Круљ, професор еконимије и савет министра за европске интеграције у Влади Србије, у истој емисији је оценио да је циљ мера Европске централне банке да се са данашње дефлације до краја 2016. године стигне до инфлације од два одсто и да се подстакне тражња кроз раст инвестиција на територији ЕУ. Према његовим речима, мере Европске централне банке ће имати позитиван ефекат и на Србију, јер не треба да заборавимо да две трећине нашег извоза одлази у земље ЕУ.

Ефекти мера Европске централне банке требало би да се осете најкасније до краја године и тада би, према најавама, курс долара и евра били изједначени. Круљ је појаснио да се највише очекује од раста потрошње у ЕУ услед јефтинијег раста евра и раста привредне активности, од чега ће Србија имати економске користи.