ПРЕКИПЕЛО: Доста бацања прашине у очи, да ли је Муслин решење?

Мењају се селектори, али остаје исти председник и резултати. Фудбалска репрезентација Србије после сваког неуспеха и неодласка на светско или европско првентсво најављује нови почетак. Нови је био и у Познању, али резултат исти- пораз!. Докле више да лажемо народ, себе и све око себе. Промене морају да буду темељите и од врха до дна.

Доста је бацања прашине у очи и прича о нередном циклусу, за који морамо да се изборимо. А, возови пролазе. Још од Светског опрвенства у Јужној Африци, Србија није окусила сласт великог такмичења. Тада је велики Радомир Антић одвео “орлове” на светску смотру фудбала, а после њега- потоп. Не могу више Караџић и екипа да се скривају иза успеха млађих селекција, спортског центра у Старој Пазови, рефлектора на стадионима, а терени су као оранице... Све и некако да се опрости, али А селекција је огледало фудбалске нације, а то огледало давно је пукло.

Поједини играчи су дигли глас против Ћурчића, мада се и они искренио морају запитати колико су дали тој репрезентацији, колико су зноја пролили у дресу са орловима на грудима, а колико у својим клубовима. И они незамењиви нису ни изблиза оно што су у својим Челсијима, Ситијима, Њукаслима...

Добри играчи не чине и добар тим, а тим и атмосфера је оно што репрезентацији највише фали. Селектор мора да буде човек од ауторитета и интегритета, који ће да помири рогове у врећи и од добрих, али раштимованих инструмената направи и добар оркестар.

Кажу да је потпредседник ФСС Славиша Кокеза преузео на себе да доведе Славољуба Муслина на место селектора. Ако би успео, можда би то било решење. Искусни тренер материјално је независан, ауторитет је и не дозвољава мешање са стране. Могао би без страха и гриже савести да сваку нашу "звзду" пошаље на клупу или на трибине. Треба пробати са нечим радикалним, јер овако више не може. У противном и Русија ће нам остати санак пудсти.