ПРЕЛЕТОВА ИСТИНА: Цитати барабе која је свет гледала отворених очију - иако је преко једног имао повез

Виски, кафана, песнице и туча, блуз и џез, слава, самоћа, позориште, сцена, мрак - свега је било у животу "правог београдског џивџана" Душана Прелевића Прелета. Свега, осим цензуре, а још мање аутоцензуре. Најбоље га је описала мајка: "Родила сам генија, он је све могао и све фантастично радио. И кад докаже себи он одустане."

Волео је да се побије, писао је књиге ала Буковски (многи тврде и боље), певао је као славуј (касније као промукли славуј). Волели су га иако је био "тежак" човек. Волели су га јер је био искрен.

И да је друго око изгубио у тучи, Преле би гледао на свет отворених очију - изазивајући га!

Овако је говорио Преле...

• Ми смо имали ту срећу! А ви сада одрастајте уз рачунаре, интернете, паметне телефоне.. што мање кафане... и уживо разговора... ако је могуће, седите за шанком и куцкајте једно другом... Шифра је "Јебо вас конобар"!
• За неке рокенрол почиње са Битлсима. За мене 1948. Те године сам рођен.
• Када је реч о кафани, ја сам јако пристрасан. Кафана је српски парламент. То ти је и кућа и црква. Код нас се у кафанама дешавају најважније ствари. У њима руше владе, постављају нове, оснивају странке...
•  Имали смо улицу која нам је доста значила. Ми смо волели улицу и улица је волела нас.
• Мислим, може човек бити ово или оно, живети тамо и 'амо, радити којешта, али нема вредније ствари од тога бити личност!
• Замисли да станем на бину са овим реперима и курвама што се карају за вечеру? Па, нисам ваљда луд! Бина је посао, ови данас то не знају. Мораш да заслужиш да станеш на њу.
• Волим често да се зезам и да кажем да сам једини пред господином Брозом певао го (до пола) и бос. (о представи Коса коју је гледао и Тито)
• Живим онако како би сви други волели, а не смеју. Сад се,ипак, нико не би мењао са мном
• Увек се смејем пријатељима када кажу: Знаш какву сам рибу одвојио. Одвојила је она тебе, будало.
• Кафана је мој Оксфорд!
• Неку песму отпеваш добро или лоше, они који те чују дођу и оду и готово. У писању нема враћања. Што си написао, написао си заувек. То је одговорност, али лепа одговорност.
• Мрзим људе који се труде да испадну духовити. Људи који посежу за штосовима нешто крију. Не можеш да вежбаш да будеш духовит или паметан.
• Поглед ваш ми говори
  
  Да нисам више млад
  
  Узидао сам младост своју
  
  У овај ружан дан
  
  Ноћас око један,кренућу у бар
  
  Побићу се задњи пут
  
  Да видим да'л сам стар