Прочитајте за колико нам је порастао животни век (и од чега највише умиремо)

Изузетак је подсахарска Африка, где је смртност од ХИВ/ АИДС-а умањила животни век од 1990. за око пет година.

Глобално очекивано трајање живота порасло је од 1990. за више од шест година, захваљујући паду стопе смртности од рака и срчаних болести у богатим земљама и бољем преживљавању у сиромашним земљама од пролива, туберкулозе и маларије.

- Напредак који видимо код разних болести и повреда је добар, чак изванредан, али можемо и морамо да учинимо још и боље", рекао је Кристофер Мареј, професор глобалног здравља на Универзитету у Вашингтону у Сједињеним Америчким Државама, који је водио истраживање објављено у медицинском часопису "Ланцет".

Мареј је рекао да је велики пораст колективног деловања и финансирања довео да потенцијално смртоносне заразне болести као што су пролив, оспице, туберкулоза, ХИВ и маларија смањују стопу смртности и повећавају животни век.

Али, додао је да су неке велике хроничне болести занемарене и да им се подиже важност као претња животу, посебно проблеми с дрогом, али и цироза јетре, дијабетес и болести бубрега.

ГБД 2013 даје свеобухватни и најсвежији преглед броја годишњих смртних случајева од 240 различитих узрока у 188 земаља током 23 године, од 1990. до 2013.

Последње истраживање Марејевог тима показује да су неке сиромашне земље направиле изузетне успехе у очекиваном трајању живота у том периоду јер људи у Непалу, Руанди, Етиопији, Нигеру, Малдивима, Источном Тимору и Ирану данас живе у просеку 12 година дуже.

Ипак, упркос драматичном паду смртности деце током последње 23 године, маларија, пролив и респираторне инфекције као упала плућа и даље су првих пет светских узрока смрти код деце млађе од пет година.