ПРОВЕО ЈЕ НОЋ ПОРЕД ОЦА НА САМРТИ: Оно што се ујутру десило шокирало је болницу
Медицинска сестра водила је уморног, депресивног мушкарца до кревета на одељењу хитне медицине где се налазила особа коју је тражио.
- Ваш син је овде - рекла је сестра старијем човеку на кревету. Морала је то више пута да понови пре него што је коначно отворио очи. Под тешким седативима због срчаног удара, кроз маглу је видео униформисаног мушкарца. Подигао је руку, мушкарац је стиснуо његове онемоћале прсте. Био је то стисак љубави и охрабрења.
Сестра је привукла столицу како би мушкарац могао да седне. Читаве ноћи, седео је у слабо осветљеној соби, држао за руку старца и шапутао му. С времена на време, сестра је покушала да наговори мушкарца да се мало одмори. Није хтео. Сваки пут кад је сестра дошла на одељење приметила је да је мушкарац у униформи потпуно несвестан звукова око себе – звецкања боца с кисеоником, удаљеног смеха дежурног особља, стењања других пацијената... Повремено га је чула како старцу говори нежне речи. Умирући старац није сину рекао ни реч. Само га је стискао за руку.
Негде пред зору, отац је преминуо. Син је пустио руку и отишао да каже сестри. Док је сестра радила шта мора, он је чекао. Коначно, вратила се и када је сину хтела да изјави саучешће, мушкарац ју је прекинуо: "Можете ли ми рећи ко је био тај човек?" Сестра је на тренутак застала: "Па, ваш отац".
"Не, није. Први пут у животу сам га видео", рекао је. "Па, зашто нисте нешто рекли када сам вас одвела њему?", питала је сестра.
"Одмах сам знао да је дошло до грешке. Али исто тако сам знао да је том човеку требао син, а сина није било. Кад сам схватио да је превише болестан и да не може да препозна да ли сам ја његов син или не, остао сам. Знао сам да му требам. Ја сам овде дошао како бих обавестио Вилијама Греја да му је син погинуо у Ираку", објаснио је маринац и питао: "Али ипак, можете ли да ми кажете како се зове овај господин?"
"Вилијам Греј", рекла је кроз сузе сестра.
