Психолошки профил Дмитрија Медведева по Јунгу

Кратка биографија

Рођен је 14. септембра 1965. године у Лењинграду. Одрастао је као син јединац са оцем Анатолијем Атанасјевич Медведевим, који је био професор Лењинградског технолошког института, и са мајком Јулијом Венијаминовном, која је предавала на Педагошком институту "Херцен" и радила као водич у музеју. Породица је живела у радничком насељу Купчино у предграђу Лењинграда. Оженио се девојком са којом је иначе ишао у исту школу. Венчали су се 1989. године а 1996. добили сина, Илију. Светлана Медведев је завршила финансијско-економски институт, ради у Москви и бави се организацијом јавних приредби у Санкт Петербургу.

Медведев је магистар права а своју политичку каријеру започиње 1989. године када је учествовао у предизборној кампањи Анатолија Собчака током избора за Конгрес народних посланика СССР. У фебруару 2000. долази на чело предизборног штаба Владимира Путина. На председничким изборима 2008. године је однео убедљиву победу са преко 70 одсто освојених гласове. Након истека мандата постаје премијер Руске Федерације. Ову функцију и даље обавља.

Дмитриј Медведев: психолошки профил

 По свом психолошком типу, тј. скупу урођених психолошких квалитета који се испољавају у понашању и исказима, Дмитриј Медведев је "Аналитичар", по међународном стандарду психолошких типова. Психолози тврде да је "Аналитичарима" тешко да траже нешто за себе, знатно им је једноставније да изборе заслужену награду за друге.

 Људи који познају Медведева тврде да он никада никоме није пакостио нити "смештао". Таква карактеристика представља изузетно велику почаст за чиновника. "Аналитичарима" уопште није својствено да "раде испод жита" - они су поштени и отворени. Политика је, као што је познато, прљава ствар и поједини коментатори сматрају да млади премијер томе није дорастао.

Процес одређивања циља је сложен, али не тврди се узалуд да циљ, ако се исправно постави, истог тренутка почиње самореализовање. Тако да је Медведеву управљачка компетентност "у крви". Овакви људи су јако потребни Владимиру Путину зато што је и сам тог "кова".

"Аналитичар" је човек који претендује на објективност: тежи максималном одвајању од емоционалних потреса поводом овог или оног, тежи да пронађе објективне основе за своје поступке и рад, да види главни стожер развоја догађаја, да изнесе своје виђење проблема у систему. Он тежи да свестрано размотри објекат - само на тај начин се по његовом мишљењу може стећи објективна слика збивања. Резултат тих размишљања представљају одговори на питања "зашто", "због чега". Он разлаже објекат на саставне делове и на тај начин објашњава механизам сложених творевина. Захваљујући таквом прилазу, способан је да се снађе у најсложенијим проблемима.

 Савет психолога онима који желе да заслуже поверење "Аналитичара":

Из карактеристике психолошког типа "Аналитичар": Више воли да прича о ономе што га занима, небитне подробности у исказу саговорника пропушта мимо ушију. Ако га тема не занима, труди се да избегне разговор, пошто не жели да узалуд троши време.

Треба му говорити кратко и само о суштини ствари, ако нешто треба да се прецизира, упитаће вас - то је боље него да му разглабате. Не трудите се да сте стално насмешени, будите усредсређени и пословни. На крају свог исказа обавезно дајте сажетак.