РАТОВИ ДОЛАЗЕ: Климатске промене прете свету, али и Србији
Неумитне измене глобалне климе ће, уколико не буду дочекане хитним и снажним противмерама пореметити не само температурну карту света, већ можда и светски мир.
Климатске промене које су у последњим деценијама све израженије, погодиће велики део света, али ће најрадикалније промене задесити само поједине регионе. Међу земљама којима прете озбиљни проблеми биће и Србија.
У веку пред нама, температура на планети ће у просеку порасти за око 4 степена осим ако се под хитно драстичне не смањи емисија штетних гасова у атмосферу, пре свих угљен-диоксида. Последице које се већ могу препознати су све јаче поплаве, суше, али и олујни ветрови. Сведоци смо да се пре неколико месеци више олуја, сличних торнаду (али слабијих) појавило у Србији, што је само симптом далеко опаснијих промена које следе.
Индекс светске прилагођености
Амерички Универзитет Нотр дам две деценије прати климатске промене и саставио је Индекс светске прилагођености (Глобал Адаптатион Index) који мери степен спремности светских земаља на промене у клими.
Судећи по Нотр даму, најприпремљенија је Норвешка са индексом 82,7 (од 100), Нови Зеланд (82,2) и Шведска (81,6). Најмање спремних решења имају Гвиније Бисао (37,3) и Авганистан и Хаити (по 35,6).
Што се тиче околних земаља, Словенија је 20. са индексом 73,7, Хрватска 46. са 63,5, Македонија 65. са 59,2, Србија 73. са 57,5, Црна Гора 67. са 58,9, а БиХ 84. са 55,1.
Целу табелу и промене по годинама (клик испод мапе), погледајте ОВДЕ.
Постојећу конвенцију о климатским променама потписало је 192 земље, међу којима је и Србија. Суделовање у конвенцији подразумева активно учешће у међународним договорима о смањењу расипа штетних гасова.
Финансијска криза у Србији не дозвољава изразита улагања у сектор екологије, али је кретање ка Европској унији процес који ће подстаћи заштиту животне средине јер је регулатива у ЕУ далеко захтевнија. За какво такво смањење емисије штетних гасова у Србији су "заслужни" деиндустријализација у последњих 15 година, као и уредба о забрани увоза половних возила са мотором који је "гори" од Еуро-3.
Са друге стране, апсолутни пораст броја аутомобила, али изнад свега раст емисије на светском плану Србију не чине имуном на климатске промене и то се може препознати у годинама за нама. Зиме су све топлије и сувље, а лета или екстремно сува или екстремно кишовита.
Промене које већ погађају свет су вишеструке. Све више температуре доносе сувљу климу, мање водених површина и падавина. Биљни, а преко њега и животињски свет су све проређенији, што дугорочно штети и људима.
Најугроженија је Африка. Велики број тамошњих земаља већ кубури са сувом климом и недостатком воде, као и са племенским и верским ратовима који су у доброј мери управо последица тешке климе.
Топлија клима довешће до миграција ка мање врелим пределима, што са аспекта биосфере значи продирање у зоне очуваног биљног и животињског света, али и крчење сачуваних шума, загађење неупрљаних вода.
Поврх свега, миграције могу донети и ратове јер ће и воде бити све мање, а постојећи имаоци мање погођених предела би у мигрантима могли да виде претњу и сметњу.