Замрзавање јајних ћелија
Биолошки сат откуцава, а ви улажете у своју каријеру. Колике су вам шансе да замрзнете јајне ћелије?
За разлику од мушкараца који стварају сперматозоиде свакодневно, жене се роде са одређеним бројем јајних ћелија које се не обнављају, већ само троше током живота. Тако, временом, овај број постепено опада, али са 20 година ви сте врло плодни што значи да имате 100.000 јајних ћелија.
Јесте да је број јајних ћелија у 30. годинама упола мања, али плодност готово да је иста као и са 20! Ситуација остаје прилично уједначена све до отприлике 35. године, али се чак ни тада "прекидач" не гаси (више је реч о слабијем интензитету). Ризик за појаву побачаја у току ове декаде расте са 15 на 25 одсто.
До 40. године, шансе за трудноћу у сваком циклусу падају на пет одсто. Могуће је да и даље има добрих јајних ћелија, али неке од њих су изгубиле способност да распоређују хромозоме.
Ако неко жели само једно дете, онда је потребно највероватније једно замрзавање, а ако жена жели више од двоје деце, потребно је више сакуљања. За један покушај трудноће, потребна је група од 6 јајашаца. Међутим, просечно се добије од 10 до 13 јајашаца по пункцији. Сваки покушај подразумева од 9 до 13 дана самосталног узимања лекова, са ултразвучним прегледом. Планирани временски период за обављање пункције јесте оптимално две недеље.
1. Корак: тестирање
Anti-Müllerian хормон тест (АХМ тест) је први подухват и кључ који говори колика је „резерва“ јајних ћелија које ће потенцијално ићи у овулацију. Ако су пацијенткиње испод 30 година и имају висок или осредњи АХМ, онда има смисла одгодити трудноћу, односно узимање и замрзавање јајних ћелија. Ако им је АХМ низак, без обзира на старост, то значи да треба добро размислити о планирању трудноће и евентуалном замрзавању јајашаца.
2. Корак: лечење
Када се утврди добро стање јајника према нивоу АХМ-а, следи узимање лекова који поспешују сазревање јајне ћелије у облику дневних инјекција или таблета, у првој половини циклуса.
3. Корак: мониторинг
Током узимања лекова за тзв. стимулацију овулације, жена мора да иде два пута недељно на ултразвучни преглед и анализу крви како би се пратило стање терапије.
4. Корак: пункција
Пункција се врши 36 сати после последње инјекције, што се може радити у општој или тоталној анестезији. Јајашца се усисавају дугачком иглом под контролом УЗ. Тако лекар види фоликуле, а то су кесице у којима се налазе јајашца као фоликулинска течност (заједно са јајном ћелијом иглом се усисава и фоликулинска течност).
5. Корак: замрзавање
Након што су јајашца извађена, замрзавају се и спремају у банку.
6. Корак: одмрзавање и оплодња
Кад жена одлучи да оснује породицу тј. кад је спремна за то, следи процес одмрзавања, оплодње, узгајања заметка и његово убацивање у материцу. Исто као и било који други процес вештачке оплодње. Лекови за овај део поступка су „релативно јефтини“, а могуће га је некад обавити без њих.
Што се тиче шансе за трудноћу, код жене која одлучи да замрзне своја јајашца са 32 године постоји шанса од 50 до 60 одсто за успех овог поступка сваки пут када се изведе убацивање заметка у материцу. Дакле, неко са таквим предиспозицијама ће највероватније затруднети унутар три покушаја од оплодње и преноса.
(ЦОСМОПОЛИТАН)