РГЗ: Неће бити електронских грађевинских дозвола уколико не добијемо бољу опрему и компјутере!
У Србији би од 2016. године грађевинске дозволе требало да почну да се издају електронски, али према информацијама из РГЗ, поштовање тог рока неће бити могуће.
Како је упозорено на седници Економског кокуса Скупштине Србије прошле недеље, Републички геодетски завод неће моћи да поштује законску обавезу и да издаје електронске грађевинске дозволе од 1. јануара 2016. године, ако му се не обезбеди техничка помоћ.
Пошто је издавање електронских грађевинских дозвола предвиђено од 1. јануара 2016. године, што је у више наврата најављивано из ресорног министарства, директор РГЗ Борко Драшковић је рекао да је то за ту институцију технички неизводљиво, јер имају застареле опрему и рачунаре купљене 1999. године.
Драшковић је напоменуо да је од 1. марта 2016. предвиђено електронско пословање катастра, према предложеном закону од државном премеру и катастру, што је такође технички немогуће за РГЗ уколико се не обезбеди финансијска помоћ у набавци савремене опреме.
200.000 нерешених предмета!
На седници је речено да у РГЗ има нерешених преко 200.000 предмета, тако да обезбеђење надокнада за службенике РГЗ не би било регулисано на терет републичког буџета, уз оцену да ће се сигурно погоршати стање у тој институцији у којој постоји висококоруптивни ризик.
Службеницима РГЗ, који раде на пословима премера земљишта и катастра треба омогућити повећање накнада, и та средства обезбедити из сопствених прихода Завода, а не на терет буџета, да би се спречила корупција, речено је на тој седници.
Приликом разматрања амандмана на Предлог закона о изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру, председник Економског кокуса Владимир Маринковић је предложио да се тај закон примењује тек од момента ступања на снагу прописа о платним разредима у јавном сектору и да буде усклађен за законом платама.
Чланови Економског кокуса су се заузели за укидање члана 31. Закона о хипотеци да се забележба продаје непокретности под хипотеком обавља по редоследу пријема захтева, да тај члан не би дошао у колизију за другим прописима.
На седници је предложено и повећање казни за непоштовање закона о државном премеру и катастру за 10 пута, које су сада предвиђене у распону од 50.000 до 150.000 динара, што је изазвало полемике на седници кокуса.
На крају се дошло до заједничког става да остану казне од 50.000 до 150.000 динара за непоштовање рокова и редоследу уписа непокертности у катастар, а да за поновљени прекршај казне буду ригорозније.
Састанку су, поред чланова Економског кокуса, присуствовати и представници Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства финансија, Републичког геодетског завода, као и представници НАЛЕД-а.
