Роботи мењају пилоте?
ЊУЈОРК - Након што је истрага показала да је копилот авиона немачке компаније "Дзерманвингс" Андреас Лубиц намерно срушио авион са 150 путника у француским Алпима, ваздухопловни стручњаци све чесће разматрају могућност коришћења робота, који би заменли копилота, или оба пилота на комерцијалним летовима.
Америчке агенције већ раде на експериментима у којима роботи или оператери на даљинско управљање замењују копилота или пилота у кокпиту, наводи "Њујорк тајмс" додајући да је све мања потреба за људским особљем у пилотској кабини услед развоја технологије сензора, рачунара и вестачке интелигенције.
Комерцијална авијација је, наиме, већ аутоматизована у великој мери. Савременим летовима, углавном, управљају рачунарски аутопилоти који прате позицију авиона на основу сензора покрета и система за навигацију, које по потреби исправља ГПС. Софтверски системи, такође, користе се за приземљавање комерцијалних летова, пише амерички лист.
Недавно истраживање показало је да пилоти у летилицама "Боинг 777" просечно седам минута током лета користе ручно управљање док пилоти у авионима "Ербаса" пола сата потроше на ручно управљање.
"Авион Ербаса зна довољно да не удари у планину", каже професор на Институту за технологију за аеронаутику и астронаутику у Машачусетсу Дејвид Миндел додајући да та летилица има систем упозорења, који се обраћа пилоту, али не преузима контролу, мада то може у случају потребе.
Пентагон је већ лансирао софтвер за аутоматско пилотирање у борбеним авионима "Ф 16", који има аутоматски систем за избегавање сударања с тлом и који је, наводно, спасио летилицу и њеног пилота у новембру прошле године у сукобу са снагама Исламске државе. Од 2013. године војни арсенал Пентагона који је уложио огромна средства у развој авиона-робота, броји више од 11.000 дронова. Беспилотне летелице, ипак, најчешће раде на даљинско, а не аутоматско управљање.
Агенција Министарства одбране САД одговорна за развој нових технологија за америчку војску (Дарпа) најавила је да ће овог лета направити корак даље у аутоматизацији летова.
Они ће током године почети да спроводе испитивање рада војних авиона, у којима ће се, на месту копилота налазити робот, који ће моћи да говори, слуша, користи контроле за управљање и очитава податке са инструмената.
Роботи, који наликују онима из филма "Ратови Звезда", моћи ће да покрену полетање и узлетање авиона, асистираће пилоту током лета, а моћи ће и да преузму контролу у ванредним случајевима.
Како наводи Дарпа, план је да робот-копилот буде "физички присутан" у кокпиту и да може да преузме контролу над летелицом користећи опрему која је направљена за људе, као што су управљач, педале, дугмићи... Роботи би, у најбољем случају, користили технологије препознавања гласа и синтезе говора како би могли да разговарају са пилотима и контролорима лета.
Научници из НАСА истражују и коришћење оператера за даљинско управљање уместо копилота на комерцијалним летовима што би значило да контролор лета на земљи може попут "диспечара" да управља десетинама летова истовремено, као и да приземи авион уколико се нешто деси пилоту.
"Да ли можемо да имамо авион с једним пилотом с могућношћу да даљинским управљањем контролишемо летелицу са земље и да то буде безбедније од данашњих система? Одговор је да", каже професор на Универзитету Ђук и некадашњи пилот "Ф-19" авиона Мери Кумингс, која ради као истраживач у пројекту Дарпе.
Системом аутоматског управљања авиона може се, такође, уштедети велика количина новца јер, како се наводи у извештају НАСА, трошкови рада на позицији копилота у 2007. години износили су неколико милијарди долара у светским авионским компанијама.
Удружење пилота, међутим, поручило је у писму америчком Сенату прошлог месеца да пилот може да види, осети, чује или наслути показатеље неког проблема и почне да планира акцију пре него што проблем установе сензори или неки индикатори.
"Технологија такође кошта", рекао је ванредни професор космичког инжењеринга на Институту за технологију у Џордзији на симпозијуму НАСА додајући да "више технологије у кокпиту значи већу могућност квара те исте технологије".
Ипак, поставља се питање да ли би путници сели у авион којим пилотирају роботи или људи десетинама хиљада миља од кокпита.
"Људи траже људе", закључује професорка Кумингс.
