РУСИЈА ОПКОЉАВА АМЕРИКУ: Патроле на атлантској, пацифичкој и обали Мексичког залива
Москва је значајно појачала своје војно присуство у свету, нарочито патролирање стратешких бомбардера у близини америчке западне и источне обале, као и у региону Мексичког залива.
Европски аналитичари су сложни да Русија показује своје војне мишиће Америци. Европска мрежа за лидерство је недавно објавила извештај у којем се наводи да се, од почетка кризе у Украјини ове године, "видљиво повећао интензитет и тежина инцидената између војски и безбедносних агенција Русије и Запада". Штавише, у протеклих осам месеци се у свету догодило 11 тежих инцидената "агресивније или неуобичајено провокативне природе, уз висок ризик од ескалације."
"Иако је директан војни сукоб досад избегнут, мешавина све агресивнијег става Русије и спремности Запада да покаже одлучност повећавају ризик од ненамерне ескалације и опасности да се изгуби контрола над догађајима", наводи се у истраживању.
Када је реч о Русији, њени стратешки бомбрадери ће у наредном периоду патролирати у близини обале САД и изнад Карипских острва и Мексичког залива, најавио је руски министар одбране Сергеј Шојгу.
''У садашњим околностима морамо да појачамо наше војно присуство у западном Атлантику, источном Пацифику и Мексичком заливу'', изјавио је министар Шојгу, који притом додаје да је наредио да се ''побољша стање и сервис флоте стратешких бомбардера''.
Када се баци поглед на светску карту одмах се уочава да је Шојгу, говорећи о регионима где ће патролирати руски стратешки бомбардери, мислио на најближи комшилук САД. Реч је о источној и западној обали, док на Мексички залив излазе јужне државе: Флорида, Алабама, Мисисипи, Луизијана и Тексас, пише данашња ''Политика''.
Вашингтон је прилично опуштено реаговао на најаву из Москве.
''Последњих месеци уочен је повећан број летова у близини Северне Америке. Знамо да постоји потреба да се изводе рутинске војне вежбе. Неопходно је да оне буду у складу са међународним правом и да се води рачуна о безбедности бродова и авиона у том подручју'', изјавио је представник за штампу Беле куће.
Међутим, коментаришући реченицу руског министра одбране да су у садашњој ситуацији такве акције неопходне, амерички званичник био је неупоредиво оштрији. ''Smatramo да је садашњи ниво безбедности задовољавајући и да не даје повод за такве провокативне и потенцијално дестабилизирујуће активности'', изјавио је представник за штампу Беле куће.
Свакако, када је реч и потенцијално ''дестабилизирајућим активностима'', званична Москва има сасвим другачију визију догађаја.
У прави план свакако спадају криза у Украјини, даље ширење НАТО савеза на Исток као и увођење економских санкције против њених привредних субјеката и грађана. У таквој ситуацији, сасвим је разумљиво да Русија настоји да ''изједначи игралиште'' и одговори на акте, за које сматра да су уперени против ње, истом мером. Јачање њеног војног пристуства у традиционално ''америчкој зони интереса'' је управо велики део тих противмера.
Још је у фебруару руски министар одбране Сергеј Шојгу најавио опредељеност Москве да прошири своје војно присуство изван државних граница. Једна од зацртаних мера је и изградња војних база у пријатељским државама, као и добијање дозволе да у њих упловљавају руски војни бродови. Шојгу је тада набројао да Русија преговара о изградњи поморски база са: Вијетнамом, Сингапуром, Сејшелским острвима, Венецуелом, Никарагвом и Кубом.
Ово, такође, шаље јасан сигнал да појачано руско војно присуство у свету има и поморско ''лице''. Податак да је у близини обала Аустралије уочен мањи руски конвој од четири брода, забринуо је многе њене званичнике. Реч је о крстарици ''Варјаг'', разарачу ''Маршал Шапошњиков'' и два брода за снабдевање из састава руске пацифичке флоте. Бродови су кренули 23. октобра из Владивостока и сада се налазе близу Аустралије, али у међународним водама, наводи данашња ''Политика''.
Говорило се да је њихов долазак заправо одговор Русије на инцидент током самита АПЕК-а у Пекингу, где је аустралијски премијер Тони Абот оптужио Путина рекавши да Русија сноси део одговорности за обарање малезијског авиона изнад Украјине, у којем је страдао и велики аустралијских држављана, захтевајући притом извињење. Податак да су руски бродови испловили још 23. октобра из Владивостока руши ту причу.
Далеко озбиљнија верзија догађаја каже да Русија овим потезом заправо наставља да јача своје војно присуство у регионима где се највише и појављују руски званичници. Тако је забележено да су руски војни бродови били у близини Сингапура 2009. године у време одржавања самита АПЕК-а. Слично је било и 2010. године када је тадашњи председник Русије Дмитриј Медведев био у посети Сан Франциску. Овај пут домаћин међународног самита је Аустралија, тачније Бризбејн.
Погледајте још:
- Анализа: Да ли је могуће војно поразити САД?
- Шта се крије иза гомилања НАТО снага у Европи?
- КОМАНДАНТ НАТО: Руси нам поручују да су велика сила