Русија, српска љубав неузвраћена

Да сад заиграју фудбалери Србије и Русије ја не бих могао да навијам ни за једне. Не могу да навијам против Србије, ни због пет Русија, али ни за пустахије које позив селектора да дођу у Београд не користе да се припреме да својој земљи донесу победу, већ да обиђу све београдске сплавове и огребу се за секс са старлетама и осталим шампионкама најстаријег заната.

ЈОШ ЈЕДНА КРИТИКА СТИЖЕ ИЗ ЕВРОПЕ: Неприхватљиво хрватско блокирање Србије

Кад Руси играју против неког другог, навијам за њих. Волим руску музику, руску историју, руску књижевност, руски језик и, међу нама, Рускиње. Као и велика већина Срба. Српске анкете тврде седамдесет одсто. Велика љубав. И неузвраћена. Као и све велике љубави. Поједине руске анкете кажу да су кад је љубав према другим народима у питању Руси Србима тек на десетом месту. Далеко од срца. Симпатични, далеки и сиромашни рођаци.

Ни руска држава се не понаша боље. Хвала Москви за неусвојену декларацију о Сребреници, али шта је један вето моћне Русије у поређењу са пркосним одбијањем мале Србије да, упркос притисцима САД и ЕУ, Русији уведе санкције? Не могу им опростити ћутање док су НАТО зликовци бомбардовали Српску и Србију. Ни одбрану "посткумановског“ Косова. Дошли први, "освојили“ празан аеродром Слатина код Приштине, али кад је требало заштитити српско становништво од шиптарског терора и права Србије, која јој гарантује Резолуција СБ УН 1244 покупили ствари и отишли.

Кажу, али Руси нас бар нису бомбардовали, као ови варвари из ЕУ и Америке. Тачно. Али зар браћи треба да будем захвалан што нас нису убијали?

Ми смо Русима будзашто дали НИС и још понешто. Они нама 800 милиона долара. Али на кредит. Са каматом, наравно. Куби су опростили дуг од 29 милијарди долара. Нас даве ко змија жабу због 200 милиона долара дуга.

ПУТИН: Треба да поставимо "непремостиву баријеру" на границама Русије

Да не набрајам даље, очекивао сам да велика Русија мало одреши кесу за своју браћу. И да бар делић своје војне "старудије" пребаци у Србију. Она то не би ни осетила. Уместо милиона и авиона, добили смо макету С 400 и "промосковске" странке. Које ничу као печурке после кише. Мислим да ни Рогозин нема појма колико их је формирао.

Радећи новинарски посао, разговарао сам са већином српских политичких лидера који нам нуде савез са Русима и тврде да из њих стоји Путин лично. Док је микрофон укључен обећавају брда и долине, војне савезе и уједињење, откуп сваке српске шљиве која преживи мраз и штеточине. Кад се микрофон искључи, сви јадикују да Руси не дају паре. Кажу, даће нам кад освојимо власт.

ОДРЖАН САМИТ НАТО-РУСИЈА: Ни после 2 године НЕМА ПОВРАТКА на нормалне односе!

Москва се према Србима понаша као онај сељак из Гацка који се 1991. "обећао“ Вуку Драшковићу:

"Вуче, чим дођеш на власт гласаћу за тебе“.

Од љубави се не живи. Посебно од неузвраћене.