"Руске уши" поново на Куби
ХАВАНА – Кубанске власти пристала су да Русији врате некадашњи совјетски прислушни центар у Лурдесу, недалеко од кубанске престонице. Руски званичници и војни стручњаци сматрају да је тај потез оправдан из стратешких разлога.
Разговори са Хаваном трају већ неколико година, али Москва је одлучила да убрза темпо почетком ове године. Руске војне старешине већ су одржале неколико састанака са својим кубанским колегама, а у размаку од само неколико месеци, стране су успели да реше сва отворена питања.
Одлука Русије да Куби опрости 90 одсто дугова насталих у време Совјетког Савеза (чак 32 милијарде долара) како се показало, није била пуки чин алтруизма, закључује Политика. Две земље су се, током боравка руског председника у Хавани, договориле да се Русији врати некадашњи совјетски радиолокациони центар у Лурдесу, недалеко од Хаване. Изгледа да у Москви поново верују да је руско присуство на карипском острву од огромне стратешке важности. Уосталом, тако је било и у совјетска времена.
Поменути центар за прислушкивање почео је са радом 1967. године, прво под Совјетским Савезом, а затим Русијом и тако је било док се Москва није повукла 2001. године. Кроз центар у Лурдесу, стручњаци СССР-а могли су да прислушкују комплетну западну обалу Сједињених Држава, добијајући на тај начин више од 70 одсто неопходних обавештајних информација (податак који је јавношћу недавно открио Раул Кастро, садашњи лидер Кубе).
Али, како се испоставило, одржавање станице је било прескупо за Москву (око 200 милиона долара годишње). Руски медији као поређење наводе податак да космодром Бајконур у Киргизији, са комплетним опслужењем, годишње кошта Русију 180 милиона долара. То је био разлог да Путин, по доласку на власт 2000. године, одлучи да затвори станицу на Куби.
Али околности су се у међувремену промениле. "Наши односи (са САД) пореметили су се дуго пре Украјине", рекао је један руски званичник, учесник у преговорима са Кубом. "Они никада нису били складни, осим у неколико кратких периода који су били више као изузетак од правила".
У јуну ове године руска државна Дума ратификовала је сагласност о сарадњи са Кубом у космичкој сфери, што је подразумевало и постављање на кубанској територији локационих станица за навођење руског система GLONASS, пандана америчком ГПС-у, што је међу Американцима изазавлао праву узбуну.
И актуелна Путинова посета Латинској Америци није случајна. Приликом недавног гласања у УН, поводом резолуције којом се потврђује право Украјине на Крим, Боливија, Венецуеала, Куба и Никарагва гласале су против, док су се Бразил и Аргентина уздржали од гласања. Управо поменуте државе биле су циљ Путинове посете овом делу света, приметили су извештачи.
Овим се Русија дефинитивно враћа у латиноамерички регион, али не само као економски него и као војнотехнички партнер.
