РУСКИ ЛЕСИ СЕ ВРАТИО КУЋИ: Нестао из Чељабинска, нашли га преко Индије
Породица Малинчев из Чељабинске области, нашла је свог пса, две године после нестанка.Наиме, породични пас изгубио се у шуми, али су га добри људи спасили од сигурне смрти.
Пас расе бигл, био је четврти члан њихове породице, ког су сви неизмерно волели. Пас по имену Бас, нестао је једног јутра, када га је газда са собом повео у лов и то јутро никада нису могли заборавити.
"Пошао сам у лов и повео га са собом. Док смо шетали шумом, само је пропао и нестао. Нисам стигао ни да одреагујем, а он је већ нестао. Непрестано сам га дозивао, али од њега није било ни трага ни гласа. Страшне мисли су ми пролазиле кроз главу", каже Александар Малинчев, преноси Лифе News.
Чланови породице одмах су организовали акцију спасавања и свог четвороножног љубимца уз помоћ волонтера непрестано тражили пуна три месеца. У то доба у Чељабинској области појавило се много вукова, тако да су били уверени да је њохов Басик завршио као храна дивљих животиња.
Две године затим, дешава се серија чудних околности, која че им омогућити да се састану са својим љубимцем. Наиме власници изгубљеног пса одлазе на одмор у Индију и упознају се са породицом из Јекатеринсбурга. Анастасија Малинчев им је испричала тужну причу о њиховом љубимцу, којег већ две године не могу да забораве.
Старији пар, са којима су се спријатељили Малинчеви им прича да су тачно пре две године на свом имању пронашли залуталог пса, ком су пружили уточиште, храну и спас.
"Кад смо се вратили са одмора, пријатељи су нам послали фотографије пса којег су пронашли. Уследио је шок, нисам могла да проговорим. Сви смо занемели, а са фотографије гледао нас је наш Бас!", узбуђено прича Анастасија.
Истог момента су сви ушли у кола и отишли по свог љубимца. Када их је угледао на вратима, све их је оборио на под, јер их је одмах препознао.
Стручњаци и ветеринари кажу да ово није јединствен нити изненађујући случај.
Пси као што је бигл, запамте свог господара за читав живот. Мирис газде могу без проблема препознати и након 10 година. Оно што је карактеристично за ове псе је да су јако добри ловци и да некад знају да се изгубе, јер тврдоглаво прате траг и не одустају, али се не удаљавају пуно од газде.
Удаљеност између домова ове две породице је око 100 километара и даље им није јасно како је пас успео да преживи зиму у шуми и како је жив доспео до дође до Јекатеринсбурга. Међутим оно што је битно је да је њихов љубимац сада са њима, а са њим вратила се и срећа у овај породични дом.
Прочитајте и:
ДИРЉИВО: Слажу се као пас и мачка!
Најважније филмско питање: Да ли ће пас ипак преживети?