Шабић: Не дајте личне податке

Како је истакао, не постоји регулисана законска основа за такве захтеве.

"Нико нема право да вам тражи матични број када враћате робу у радњу или када односите ствари на хемијско чишћење. Само у једној години и само у једној компанији мобилне телефоније, безбедносне службе приступиле су 272.000 пута 'листинзима' грађана што је у супротности са Уставом Србије", рекао је Шабић за Политику.

Он је оценио да је законом гарантована заштита нарочито осетљивих података великог броја лица, остала "само празна прокламација" и да Влада, ни четири године од доношења Стратегије заштите података о личности, није донела акциони план за њено спровођење, иако је обавезна да то учини.

"Број предмета које обрађујемо, константно расте. У 2013. било их је 2.200, што је двоструко више у односу на 2012, односно троструко у односу на 2011. годину. Недостају нам законска решења у деликатним областима, као што су видео-надзор, биометрија, безбедносне провере, услед чега је обрада личних података у овим областима у знатном броју незаконита", казао је повереник.

Шабић је додао да је бољу сарадњу остварио са службама безбедности, него с јавним предузећима.

"Проценат непоступања по решењима повереника за информације у безбедносним структурама је око два одсто, док је у државним предузећима која располажу огромним износима јавног новца и великим јавним добрима, тај проценат скоро десет пута већи", рекао је Шабић.

Такву праксу јавних предузећа Шабић је објаснио тиме што су казне за непоступање по решењима повереника релативно мале, до 20.000 динара и што се плаћају јавним, а не приватним новцем.