САД не дају Ину Русима!
САД повећавају дипломатски притисак како би спречили Мађарску да прода удео у хрватској енергетској компанији ИНА Русији, што западне силе тумаче као показатељ опасног плутања Будимпеште у руску орбиту, наводи Ројтерс.
Америчка влада је већ направила крајње необичан корак стављања на црну листу шест људи који имају везе са владом Мађарске, која је НАТО савезник и чланица ЕУ, тако да они не могу да уђу у САД, оптужујући их за умешаност у корупцију.
Амерички званичници кажу да је демарш резултат огорчености због поступака мађарског премијера Виктора Орбана који је приморао судије да оду у пензију, увео велике порезе страним банкама, а ове недеље је изазвао огромне протесте због предлога да се уведе порез на употребу Интернета.
Али Вашингтон је нарочито забринут због све веће блискости између Мађарске и Кремља у области енергетике која би могла угрозити покушаје Запада да изолује руског председника Владимира Путина због интервенције у Украјини, наводи Ројтерс.
Амерички званичници су сада забринути због тога што мађарска енергетска компанија МОЛ хоће да прода 49 одсто акција у највећој хрватској енергетској компанији ИНА некој руској компанији, вероватно државном Гаспрому.
Мађарска држава је власник 24,7 одсто МОЛ-а.
Званичник Стејт департмента задужен за енергетску безбедност Амос Хохстин тражио је од америчког сенатора који обилази Европу да прошлог викенда сврати у Хрватску да би разговарао са хрватском владом о томе.
Он је раније овог месеца разговарао и са мађарским шефом дипломатије Петером Сијартом у Вашингтону.
Хохстин је за Ројтерс рекао да су они имали "продуктиван састанак" о уделу МОЛ-а, Јужном току и мађарским испорукама гаса Украјини.
Стратешки важна компанија
Западне дипломате у региону су потврдиле да су САД забринуте због могуће продаје Гаспрому који сматрају инструментом политике Кремља.
То би омогућило руској компанији да заузме стратешки положај унутар ЕУ која је највећи потрошач руског природног гаса.
Крис Марфи, сенатор који је лобирао код хрватске владе, на захтев Вашингтона, каже да Гаспром не крије да би хтео да купи акције хрватске компаније ИНА.
"Сматрали смо да је добра идеја да свратим и разговарам са премијером и председником и поновим значај овог питања", казао је Марфи о посети Загребу, преноси Ројтерс.
Онај ко купи удео МОЛ-а од 49 одсто могао би да стекне и око пет одсто акција хрватске компаније на загребачкој берзи и постане њен већински власник.
Гаспромов извор је рекао да су у марту одржани разговори у којима су учествовали Хрватска, Гаспром Њефт, који се налази у склопу Гаспрома, као и руска државна нафтна компанија Росњефт, али да се од тада није десило ништа ново.
Мађарски МОЛ, који је у спору са Хрватском око акција у компанији ИНА, саопштио је да је "продаја удела у тој хрватској фирми валидна опција" и да из принципа неће објавити детаље о потенцијлним купцима.
Прочитајте:
Које земље потпуно зависе од руског гаса?
ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ - СНАГУ СИБИРА, НАЈВЕЋИ ГАСНИ ПРОЈЕКАТ ДАНАШЊИЦЕ
