САХРАЊЕН ДЕЧАК ИЗ ЛЕСКОВЦА: Играли смо кошарку, бацио је лопту, јаукнуо и срушио се..
Плакали су сви. Неколико хиљада људи дошло је на сахрану.
Сине мој, најмилије чедо мајчино, не дам да те отргну из мог срца. Мајчина душице... Паметна и добра главо. Јој боже, како ћу сад без тебе - заплакала је јуче Сања арсић, мајка Стефана (18) који је у понедељак преминуо на часу физичког у Техничкој школи "Раде Металац" у Лесковцу.
Играли кошарку на часу
Отац бранислав и брат Милош, скрхани болом, пратили су бели ковчег на којем је била кошаркашка лопта. Када су је видели, и професори и ученици Техничке школе су заплакали.
- Играли смо кошарку на часу, онако из зезања. Стефан је, иначе, много волео тај спорт. Бацио је лопту и онда се зачуло дуго и отегнуто "јао". Пао је. Одмах је притрчао професор физичког Предраг Ђорђевић и почео да га дозива: "Арсо, Арсо" и да га масира. Донели смо воду, другарице су почеле да вриште али Арса се није јављао. Професор га је све време масирао - испричала је за Курир другарица покојног дечака, док се његов најбољи друг присећа како му је Арса пре часа рекао да има осећај да ће да убоде најмање две тројке на баскету.
Професору Ђорђевићу је Стефан, који је имао две операције на срцу, малтене на рукама умро.
- Покушао сам све што сам могао. Покушао сам реанимацију масажом, водом... Он је одлучивао шта може на часу физичког, желео је да игра кошарку - кроз сузе прича професор.
Хтео на факултет
Након што је пао, Стефан је хитно превезен у Ургентни центар, а након сат времена безуспешне реанимације лекари су констатовали смрт.
Стефан је желео да се упише на електротехнички факултет у Нишу.