САМО ЗА ОНЕ СА ЈАКИМ ЖЕЛУЦЕМ: Прича човека који извршава смртне казне (ВИДЕО)

"То би их сигурно натерало да два пута размисле пре него што донесу одлуку", каже он.

Електрична столица!

Гивенс је осуђеницима бријао главу и на њу стављао влажан сунђер. Намештао им је капу са електродама, а другу електроду им је причвршћивао за ноге, изнад чланака. Након тога је притискао дугме.

Када удар струје прожима тело, крв почиње да кључа. На кожи избијају пликови, осећа се смрад изгорелог меса, пуцају крвни судови, често из носа и уста цури окрвављена слуз. 

Смртоносна инјекција!

Када је електрична столица изашла из моде, Гивенс је постављао смртоносну инјекцију поред осуђеника који је лежао, тражио вене у које ће отров бити убризган и поново притискао дугме. Тада би отров преко три цеви био убризган у тело осуђеника, који би умирао, понекад после много минута.

Од 1982. у САД се углавном примењују отровне инјекције. У Гивенсово време је смртоносни коктел коштао највише осам долара. Међутим, све је теже доћи до њега: Европска унија је 2011. забранила њихов извоз, а и готово све компаније у САД обуставиле су њихову производњу. Сада се отровне мешавине справљају у лабораторијама које избегавају јавност.

Од тада се све чешће догађају грешке. Дешавало се да се осуђеници гуше више од пола сата. Било је случајева да мучење почне и пре тога, на пример, када нису могли да нађу вену наркомана, па је отров отицао у месо и мишиће.

Никоме није могао да каже којим се послом бави!

Док је још радио, Гивенс никоме није причао чиме се бави. Ни супрузи, ни синовима, ни пријатељима. Данас овај 62-годишњак са дозволом за убијање каже: "Ако убијете злочинца, у суштини радите исто што је он урадио. Без обзира да ли пуцаш насумице око себе, или погубиш некога, убијање је убијање."

Још један проблем су погрешне пресуде. "Од 1973. године, чак 156 осуђеника на смрт проглашено је невиним и ослобођено. Колико њих је неправедно погубљено пре него што су постојали ДНК-тестови? Неки су до краја живота тврдили да су невини."

Када је завршио средњу школу, Гивенс је радио у фабрици цигарета. Средином 70-тих добио је посао у државном затвору у Ричмонду који је у међувремену затворен. Иако је раније маштао о томе да постане професионални фудбалер, један доживљај га је нагнао да промени одлуку. У пуцњави је убијена недужна 15-годишња девојчица која му се допадала и тада је решио да постане полицајац. Онај ко убија друге људе такође може да буде убијен, зар не?, мислио је тада.

У Ричмонду је био затворски чувар и брзо се истакао као ангажована и поуздана особа. Почетком 1980-тих тражили су новог заменика џелата и њему је понуђен посао.

"Зашто баш мене? Изгледам ли као убица?".  Ово питање и данас себи поставља.

У августу 1982. Гивенс је први пут асистирао приликом погубљења. Убрзо након тога главни џелат је отишао у пензију и Гивенс је дошао на његово место.

Дванаестог октобра 1984. је први пут извршио погубљење. Човек који је осуђен на смрт на електричној столици био је један од најстрашнијих масовних убица у историји Вирџинија. Прво убиство је починио са 16 година, а касније је убио још десетину људи, међу којима и петогодишње дете и трудницу.

Уочи погубљења Гивенс је призивао у сећање слику убијене девојчице, али му то није много помагало. Осуђеници на смрт, уз које је током последње две недеље њиховог живота био готово 24 сата дневно, били су, додуше, проглашени кривим, "али у односу на мене су били невини. Мени ништа нису урадили. У њима сам само видео људе", каже он.

"Док су седели на столици или на лежају на коме ће им бити убризгана смртоносна инјекција, у њима сам видео дечаке какви су некада били."

Последњи дан. Надзор 24 сата дневно. Зато да се осуђеник на смрт не би убио. По тој логици је место на кожи за инјекцију дезинфиковано алкохолом. Да осуђеник, који ће неколико минута касније бити мртав, не би добио тровање крви.

После последњег оброка, џелат се молио са осуђеником. "Пре тога сам их питао које су вероисповести. Неки нису били верници. Онда сам се сам молио. Већина њих је била захвална и молила се са мном."

Струјни удар варира између 2.300 и 3.000 волти. О јачини одлучује сам џелат.

"Погледао бих осуђеника. Колико је тежак? Нисам желео да га спалим. Могао сам да пошаљем максимално два удара. Уобичајено је било 45 секунди, али сам могао да смањим на 35, 30 секунди. Више није било потребно", каже Гивенс и додаје да се никада није обучавао за џелата и да је све научио кроз искуство.

Једном приликом је примио позив из Флориде непосредно пошто је погубио осуђеника. "Имали су тешкоће са погубљењем. Отпутовао сам тамо авионом да видим шта се дешава. Тада сам открио да су осуђенику ставили гумени сунђер на главу, који не проводи струју. Набавио сам им одговарајући сунђер и потопио га 24 сата. То је било то."

"Схватио сам и да је син Бога погубљен, а био је НЕВИН!"

Године 1999. његова пословна каријера је нагло окончана. Помогао је пријатељу, дилеру дроге, у куповини аутомобила и осуђен је на затворску казну због прања новца и проневере. У затвору, овога пута с друге стране закона, доживео је нешто што назива сусретом с Богом:

"Блистави зраци сунца обасјавали су ћелију. Гласно сам се обратио Богу и најзад схватио да је и његов син погубљен. Осуђен и погубљен. Био је невин. Ако су људи могли да убију Божјег сина, онда могу да убију и невине људе."