СЕЋАТЕ СЕ ДЕВОЈКЕ КОЈОЈ СЕ ГАДЕ МУШКАРЦИ ЈЕР НЕМАЈУ НОВАЦ? Београђанин има за њу ВАЖНУ ПОРУКУ!

Из првих редова њеног текста сазнајем да је рођена Београђанка која је завршила права, ради као адвокат у самом центру. Воли што због посла мора да се сређује и што јој он омогућава да живи на високој нози.
Викендом воли да седи у кафићима у којима седе градске фаце како би “била виђена” и пије најскупље коктеле. Али упркос свему овоме, није срећна, недостаје јој љубав.

Скоро да почињем да се саосећам, али онда ме баца под хладан туш.

Није проблем у њој, проблем је у мушкарцима јер су смешни. Поготово они који немају пара, облаче се на бувљаку и понашају се као каваљери. Њој није проблем да их понизи и тражи да је одведу у најскупљи ресторан и гледа како се зноје пред рачуном.

И још се пита зашто је сама. У шоку сам.

Како сме да се усуди да каже да су мушкарци смешни ако дају све од себе да је усреће - само да би на крају били жртва огромног ега и њене потребе да покаже да је на крају дана боља од њих – јер немају новац.
Зашто би било ко желео да буде са таквом девојком? Зашто би иједан мушкарац желео да трпи понижавање и живот који се врти само око пара и једино њима вреднује?

Таква особа не заслужује љубав јер не зна како она изгледа и никада је неће препознати јер она углавном не седи у маркираној одећи у скупом ресторану.

Љубав није финансијска трансакција. У љубав улазимо због емоција, а не крајње рачунице. Наравно, лепо је имати новац, али он никако не би требало да буде услов или одлучујући фактор.

И ја тренутно имам леп посао, свој стан и пристојне услове за живот.

Током живота био сам у вези са девојкама које су зарађивале више од мене, али и знатно мање. И то ми никада није био проблем. Желео сам све што имам да поделим са њима, желео сам да буду срећне јер су оне мене чиниле срећним.

Када ја нисам имао, помагале су ми. Када оне нису имале, помагао сам им. Никада нисам ни помислио да љубав вреднујем новцем, нити да је њиме условљавам.

Било је тренутака када га је било пуно, али и тренутака када су нас опседали рачуни. И даље смо се волели, заправо, несташица новца чинила је ту љубав још јачом. Никада ми није било ни на крај памети да оставим девојку само зато што је без новца, или посла, већ сам се трудио да јој помогнем. У тим тренуцима нисмо трошили мој новац, већ наш.
И све те довојке сам водио у ресторан на први прави састанак, обучен онако како ја сматрам да је пристојно.

Можда сам имао среће, али ниједна није гледала да ли су ствари на мени са бувљака, нити покушавала да ме ојади бирајући најскупље ствари са менија. Ваљда зато што су уживале у мом друштву и разговорима који су без прекида умели да трају сатима. У супротном не верујем да би било другог изласка.

ПРАВА ИСТИНА О ВАКЦИНИ: Верујете ли стручњацима или интернету?

Нисам балкански мачо, попут типова са којима излази девојка која стоји иза овог текста, и не вреднујем људе по примањима или имовини. Не тражим да ми девојка парира, већ да будемо равноправни и заједно градимо савршен живот и пролазимо кроз добро и лоше.

Љубав се не продаје и не може да се купи. Можда неке девојке једноставно немају среће у љубави јер је траже на погрешним местима, можда чак и на погрешан начин.

Могу само да јој пожелим да пронађе мушкарца који ће је волети и поштовати због ње саме, а не због новца или статуса. И да, такви заиста постоје, чак и у Србији, пише 24 сата.