Селаковић: Борба против корупције подигнута на највиши ниво
БЕОГРАД - Министар правде Никола Селаковић изјавио је да није задовољан резултатима примене Акционог плана за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције, који је ступио на снагу пре годину дана.
Он је нагласио да је Влада Србије показала чврсту политичку вољу да се избори са тим проблемом тако што је основала Координационо тело за борбу против корупције и ту борбу подигла на највиши ниво, јер се на челу тог тела налази премијер Србије Александар Вучић.
"Тиме демонстрирамо јаку политичку вољу да се тај проблем реши", истакао је Селаковић, отварајући данас први састанак Координационог тела за примену Акционог плана за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције у Републици Србији за период од 2013. до 2018. године.
Министар Селаковић је нагласио да је спровођење Акционог плана за спровођење борбе против корупције важан део поглавља 23, у оквиру преговора о приступању ЕУ, услов да би Србија равноправно стала раме уз раме са другим чланицама Уније и упозорио да ће званични Брисел инсистирати на испуњењу Акционог плана "до последње тачке".
Селаковић је изразио уверење да ће кроз координацију рада свих министарстава и надлежних тела у примени Акционог плана бити остварени сви планирани циљеви у борби против корупције.
Подсећајући да је тачно пре годину дана ступио је на снагу Акциони план за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције, Селаковиће је истакао да није задовољан постигнутим резултатима, мада јесте једним делом
Према његовим речима, морају бити испуњене све планиране мере у борби против корупције и резултати морају бити видљиви, поготово што Србија има пуно антикорупцијских тела и у оквиру министарства и у правосудним органима.
Министар правде је указао да је потребно урадити ревизију законских прописа који се односе на кривична дела против привреде и тај посао мора бити готов до краја године, као и кривичних дела у финансијском пословању.
Према његовим речима, први велики задатак биће обука судија у заштити узбуњивача, као и у фиансијским истрагама, а у области здравственог законодавства треба избацити коруптивне елементе прописа.