Шетњом Кнез Михаиловом обележен Дан донора

Шетњу, од Градске библиотеке до чесме код Филозофског факултета и назад, организовали су Фондација Хемофарм, Министарство здравља и Управа за биомедицину како би скренули пажњу на значај донирања органа. Директор Хемофарм фондације Сузана Ђорђевић је рекла Танјугу да у Србији има свега око 100.000 људи који су власници донорских картица.

"Овом шетњом данас, на Европски дан донора, желимо да скренемо пажњу јавности на ову важну тему и да позовемо људе да нам се придруже у шетњи и размисле о томе да једним хуманим и одговорним чином могу једног дана да спасу друге животе", истакла је Ђорђевић.

Она каже да Хемофарм већ 22 године ради на унапређењу квалитета здравља грађана Србије, побољшава услове лечења у клиничко болничким системима широм земље и бави се едукацијом лекара.

"Ово је само корак више, ми смо партнери у националној акцији Продужи живот Министартва здравља, Управе за биомедицину и Војно медицинске академије. Ова акција је важна јер скреће пажњу на значај завештања органа, а о чему се мало говори у Србији", истакла је Ђорђевић.

Директор Управе за биомедицину Ненад Милојичић је рекао Танјугу да се Европски дан донора обележава у свим земљама Европе, као и у Србији. Он додаје да Управа за биомедицину подржава ту акцију, као и кампању о завештању органа и значају трансплантацију "Продужи живот" која траје од 2009. године.

Милојичић истиче да је Србија међу последњим земљама у Европи по броју донора додајући да смо ове године до данас имали свега 14 донора који су дали органе.

Према његовим речима, обављене су у 2015. години 22 трансплантације бубрега, четири трансплантације јетре и пет трансплантација срца.

"Имамо између три и четири донора на милион становника, а да би задовољили наше потребе требало би да имамо 10 донора на милион становника. Земље са најразвијенијим програмом трансплантације имају између 32 и 35 донора на милион становника, а водеће су тренутно Шпанија и Хрватска", навео је Милојичић.

Он наглашава да се ни једна религијска заједница не противи трансплантацији органа.

"И православна и католичка и муслиманска вероисповест не забрањују трансплантацију као вид лечења", поручио је Милојичић.

Глумац Милорад Мандић Манда је рекао Танјугу да је донорску картицу узео пре четири или пет година "само са једном помисли - ако икоме икада буде затребало нешто сто би му породужило живот и усрећило његове најближе - зашто да не". Мандић је казао да наше друштво још нема ту свест, али да је, ипак, ситуација сада много боља него пре четири или пет година.

Он је додао није имао никакву дилему да ли да потпише донорско картицу, али да је претходно разговарао са својом породицом, чија је подршка веома важна. Глумица Тања Бошковић је рекла Танјугу да давање органа другима није страно духу нашег народа кроз историју.

"Сетите се само - у народу се каже руку за брата дајем, срце ишчупа момак, стави га на длан и да својој драгани - значи одвајкада је тако било само се технологија променила. Зашто да не - делимо љубав на путу ка Господу и вечности тело нам више неће бити потребно, па дајмо мало љубави онима којима то може живот да значи", поручила је Бошковић.