СИНИША МАЛИ: Паметном политиком показали смо како се мењају Београд и Србија

„Београд на води” и летови Ер Србије за Њујорк потпуно ће променити перспективу Београда. Од Београда више не стварамо европску него светску метрополу, поручује у интервјуу за Недељник Синиша Мали, градоначелник Београда.

ГРАДОНАЧЕЛНИК И САША МАТИЋ У ШКОЛИ ЗА УЧЕНИКЕ СА ОШТЕЋЕНИМ ВИДОМ: Помоћ за оне којима је најпотребнија

„Национална авио-компанија свугде у свету покреће развој економије, тако ће бити и у Србији. ЈАТ је био компанија са десетак старих боинга, који су се распадали, а успели смо да дођемо до тога да 23. јуна директно летимо за Њујорк. Ер Србија ће бити једина авио-компанија из овог дела Европе која ће имати ту привилегију. Нема је ни Атина, ни Букурешт, ни Софија. Београд постаје центар региона за све оне који из Северне Америке долазе у овај део Европе.

То је важна одлука која повећава и вредност аеродрома, који је у тренутку приватизације ЈАТ-а вредео око 150 милиона, а сада вреди бар три-четири пута више. Једна добра инвестиција покреће другу. Пратимо Владу Србије која политиком отворених врата и подстицањем инвеститора подиже нашу привреду, обезбеђује повећање запослености, отвара нова радна места. 

Пре две године 24. априла изабрани сте за градоначелника Београда. Претпостављам да верујете да ће овај датум поново бити таличан за вас, напредњаке и вашег пријатеља Александра Вучића?

Да, то јесте занимљива коинциденција. Тај дан је пре две године био изузетно значајан за мене, јер је велика част, али и одговорност, водити главни град од два милиона становника. Тада је премијер Вучић добио поверење да води ову земљу, а сигуран сам да ће се исто десити и на овим изборима. У протекле две године показали смо колико се једном паметном политиком, а истовремено тешким радом могу остварити резултати. То нису резултати о којима говоримо ви или ја, то су резултати које потврђује и ММФ, и Светска банка, и ЕУ. Избегли смо банкротство, консолидовали јавне финансије и у Србији и у Београду. Наше обавезе када смо преузели град 2013. биле су 2,12 милијарди евра, а у протекле две године вратили смо 215 милиона евра. За тај новац смо могли да купимо 400 аутобуса и обновимо цео возни парк да нисмо враћали скупе дугове Драгана Ђиласа. У Београду смо смањили дефицит четири пута. Кроз сличан процес прошла је и Влада Србије. Након можда две најтеже године, успели смо да покренемо точак инвестиција. Ако се по јутру дан познаје, у потпуности ћемо испунити очекивања грађана и Београда и Србије.

Како вам изгледа када чујете да би сад требало да живимо нормално? А шта имамо од тога ако Србија побеђује? 

Ако ме питате као грађанина без икаквог уплива у политику, мислим да смо сви поносни када Србија побеђује. Уместо ратовања, сада имате слику задовољних људи који су нашли посао у неким новим фабрикама, који раде на грађевинским објектима, и стварају бољу и лепшу Србију. А зашто нисмо живели нормално када је ДС био на власти? Ни грађани Војводине сигурно нису живели нормално у протеклих 16 година, колико је Пајтић на власти. Зато не разумем тај њихов слоган. Војводина је од локомотиве развоја Србије дошла до тога да људи не могу да зараде и покрију основне трошкове живота. А Србија побеђује само ако је економски стабилна и јака и уколико је фактор мира и стабилности у региону. Све што смо радили у протекле две године било је у том циљу.

БЕОГРАД ВОДИ РАЧУНА О СВИМА: Постављено стотину рампи за особе са инвалидитетом!

Били сте рокер, свирали сте гитару и бубњеве, играли сјајно шах, били голман... Које од тих искустава вам највише помаже у вођењу Београда? 

Свако помало. Бавио сам се врло озбиљно гимнастиком, пливањем, волео сам музику, завршио музичку школу, имао бенд који је сјајно свирао. Нажалост, сада немам довољно времена за гитару. Али се надам да ћу се, кад завршим политичку каријеру, поново посветити музици. Након завршетка факултета добио сам Фулбрајтову стипендију, имао сам прилику да радим на Волстриту у Њујорку, у Лондону, две године живео у Прагу. Мало људи зна да сам 2000. године саветовао чешку владу да прода „Шкоду” компанији „Фолксваген”. Водио сам тај процес и завршио ту приватизацију. И то је неко знање које сам применио у приватизацијама у Србији, од којих, подсетићу вас, ниједна није оспорена. Наравно да ми је то искуство – и пословно и академско много помогло.

Мало људи зна да сте били штребер на студијама, да сте увек на факултет долазили у оделу... 

То је тачно, људи се мене и данас сећају по томе што сам на Економски факултет долазио у оделу у својој 18. години. Много сам радио са оцем у његовој приватној фирми и гледао сам да сваки слободан тренутак проводим на факултету. Хтео сам да будем озбиљан и увек сам покушавао да се докажем и оцу и том пословном свету. Када за мене питате професора Ђуричина, који је био мој ментор – он увек каже: Синиша Мали у оделу. И колико год сада желео да побегнем из одела – не могу. Стицајем околности успео сам да будем и студент генерације на Економском факултету. Иако ми је прва оцена на студијама била шестица из политичке економије, касније сам добијао највише оцене. Нисам хтео да поништим ту шестицу. Мој животни принцип је – увек идем даље. Никад се нисам окретао за собом. Није ме лако обесхрабрити.

Да ли би онда можда природније било да сте данас универзитетски професор или да сте запослени на неком економском институту, а не у политичкој арени?

Много волим професорски посао. Док сам био у САД и завршавао магистарске студије, био сам и асистент на пет предмета који се односе на корпоративне финансије и тржишта. Било је то занимљиво – човек из Србије асистент Американцима који похађају једну од најбољих пословних школа. Хоћете ли ви правити реконструкцију београдске владе на пола мандата? Да. Освежење је потребно и о томе озбиљно размишљам. И то ће се десити након ових избора. Дотичу ли вас некад оптужбе, пре свега из ДС-а? Никад. Не бавим се прошлошћу и ДС-ом, него само својим тимом, стратегијом Владе Србије за нове инвестиције у Београду од ког желимо да направимо боље место за живот. То је визија мене и мог тима.

МАЛИ: Системски радимо на решавању проблема Рома

Магистрирали сте у Сент Луису, САД. Зашто сте се вратили у Србију? 

Позвали су ме након смене Милошевића да водим процес приватизације и да искористим искуство из Њујорка, Прага... И то сам прихватио, био сам помоћник министра за приватизацију и директор Агенције за приватизацију, али то је било релативно кратко – од 2001. до половине 2003. године. Након убиства премијера Ђинђића све је то изгубило смисао. После тога сам основао приватну фирму.

А има ли нешто у главном граду да сте урадили баш за вашу душу, што сте желели да промените у Београду пре него што сте дошли на функцију градоначелника?

Када сам се пре доласка на ову функцију шетао градом, увек ме је нервирало ђубре поред контејнера. И супрузи сам стално причао: „Ех, да сам ја градоначелник, како би ово другачије изгледало.” Београд заслужује да буде чистији. И зато смо толико новца и напора уложили у куповину контејнера и нове опреме за „Градску чистоћу”. Оно што сам одувек желео да променим јесте градски превоз и да центар града претворимо у пешачку зону како би родитељи имали где да шетају са својом децом.

Како вам изгледа Београд на половини вашег мандата? 

Много лепше и боље, савременије и развијеније, модерније него што је изгледао пре две године, а много лошије него што ће изгледати за две године.

КАМЕН ТЕМЕЉАЦ 

• Само у априлу крећемо са пројектима који вреде 350–400 милиона евра. 
• Камен темељац за прву фабрику „Меита” у Обреновцу. Вредност инвестиције: 60 милиона евра. 
• Камен темељац за хотел „Хилтон”, вредан 20 милиона евра, о коме се прича више од деценију уназад. 
• Камен темељац за кулу у Београду на води, која ће бити висока 168 метара, највиша зграда у овом делу Европе и нови симбол Београда. Након тога следи изградња хотела „W”, две стамбене зграде, тржног центра. 
• Долази „Икеа”, инвестиција од 70 милиона евра, оно што се чекало готово две деценије. Једна од првих неколико ствари које сам урадио када сам постао градоначелник – звао сам „Икеу” и питао шта Град Београд треба да уради да би та компанија коначно почела да гради своју робну кућу у Србији. Грађевинску дозволу за „Икеу” издали смо за два дана након достављања документације, дакле, у рекордном року. 
• Долази „Лидл”. Вредност инвестиције: 15–20 милиона евра 
• Ритејл парк у Борчи, инвестиција: 15 милиона евра 
• Велики тржни центар „Београд плаза” који је кренуо на Палилули – инвестиција од 80 милиона евра. 

НОВИ ВЕЛИКИ ПРОЈЕКТИ 

• Изградња канализационе и водоводне мреже, вредност: 700 милиона евра. 
• Проширујемо трамвајски мост. 
• Градимо гондолу која ће повезивати Калемегдан и плато на Ушћу. 
• Нови тунел који ће повезивати Економски факултет и Булевар деспота Стефана. Претварање центра града у пешачку зону. 
• Метро – до краја године ћемо коначно одлучити на који начин и где ћемо градити прву линију метроа.