Скуп генијалаца – Солвејска коференција
Солвејске коференције одржавају се на три године и посвећене су проблемима у областима физике и хемије.
Најпознатија Солвејска конференција одржана је у октобру 1927. године. Дискутовало се о електронима и фотонима и о, тада новој, квантној теорији.
У једној од полемика, Ајнштајн је (незадовољан Хајзенберговим принципом неодређености) узвикнуо: ″Бог не баца коцкице″, на шта му је Бор одговоро: ″Не говори Богу шта да ради″.
Од 29 учесника ове конференције, 17 их је добило (или ће касније добити) Нобелову награду, укључујући Марију Кири која је једина добила две Нобелове награде у две различите научне области.
У парку Леополд у Бриселу усликана је фотографија са 29 најбриљантнијих умова.
На фотографији су, одозго надоле, са лева на десно:
- Огист Пикард, швајцарски физичар и истраживач. Интересантно је да је по њему добио име капетан Жан-Лук Пикард из ″Звезданих стаза″,
- Емил Анро, француски хемичар који је први доказао да су рубидијум и калијум природно радиоактивни,
- Пол Еренфест, аустријски физичар, дао је допринос у спајању квантне и статистичке физике
- Едуард Херцен, белгијски хемичар,
- Теофил де Донде, белгијски математичар и физичар,
- Ервин Шредингер, аустријски физичар,
- Жил-Емил Вешафелт, белгијски физичар,
- Волфганг Паули, аустријски физичар,
- Вернер Хајзенберг, немачки физичар, отац квантне механике,
- Ралф Фаулер, британски физичар,
- Леон Брулиен, француски физичар,
- Петер Дебај, холандски физичар,
- Мартин Кнудсен, дански физичар,
- Вилијам Браг, британски физичар,
- Хендрик Крамерс, холандски физичар који је сарађивао са Бором у истраживању електромагнетних таласа,
- Пол Дирак, британски физичар, творац квантне електродинамике,
- Артур Комптон, амерички физичар и аутор Комптоновог ефекта
- Луј де Брољ, француски физичар,
- Макс Борн, немачки физичар,
- Нилс Бор, дански физичар, отац квантне физике
- Ирвинг Лангмуир, амерички хемичар и физичар,
- Макс Планк, немачки физичар који је открио да је светлост квантована,
- Марија Кири, пољска физичарка – открила радиоактивност,
- Хенрик Лоренц, холандски физичар и творац теорије електромагнетног зрачења,
- Алберт Ајнштајн, немачки физичар, отац модерне физике и творац теорије релативитета,
- Пол Ланжевен, француски физичар,
- Чарлс-Еуген Гај, швајцарски физичар,
- Чарлс Вилсон, шкотски физичар и творац коморе за снимање елементарних честица,
- Овен Ричардсон, британски физичар.
