Славимо Дан Ћирила и Методија, бораца за Словене
"Благо ономе ко довјека живи, имао се зашта и родити", Његошев цитат може да се односи на значај заслуга словенских просветитеља.
Дани Ћирила и Методија, дани словенске писмености, одржаће се од 23. до 26. маја, под покровитељством Удружења књижевника Србије.
Поводом обележавања дана, организоване су свечаности на различитим местима.
У цркви Ружици на Калемегдану, 23. маја одржаће се Академија захвалности просветитељима Ћирилу и Методији.
У свечаној сали Удружења књижевника Србије посетиоци ће моћи да чују рецитације стихова у вечерњим сатима.
Венци се полажу 24. маја на споменик Ћирилу и Методију у парку испред студентског дома Краљ Александар, најављено је из Удружења књижевника Србије.
Како би даље наставили са обележавањем дана словенске писмености, учесници програма посетиће Костолац, Петровац на Млави, Манастир Витовница и Републику Српску.
Ево малог посећања на њихове заслуге:
Просветитељи су рад почели у Моравској 863. године. Саставили су словенску азбуку-глагољицу од 38. слова. Са грчког су превели свете списе на језик македонских Словена и тако створили први словенски књижевни језик. Отишли су у Рим 868. и тражили од папе да им допусти да литургију служе на словенском језику. Сви словенски народи данас служе литургију на словенском захваљујући Ћирилу и Методији, борцима за народни језик. Описмењивали су неписмене Србе и ширили хришћанство у Великоморавској кнежевини. Православна црква их слави 24. маја.
Прочитајте и:
