СРЕЋНА СЛАВА: Данас је Ђурђевдан, једна од најчешћих слава православних Срба

Дурђевдан обележава погубљење Светог Георгија, које се десило 23.априла 303. године.

Свети Георгије је један од девет великомученика и страдалника за хришћанску веру. Традиционална иконографија Светог Ђорђа  приказује у војводском оделу на коњу, како копљем пробада аждају.

Аждаја симболично представља многобожачку силу која је "прождирала" невине хришћане. Свети Ђорђе је победио аждају и задао смртни ударац нежнабоштву.

Свети Ђорђе се родио у Кападокији у кући богатих и праведних родитеља. У двадесетој години постао је трибун цара Диоклецијана.

Када је цар почео да прогони хршћане, Ђорђе је иступио и храбро му се супротставио, бранећи хришћанску веру. Бацили су га на страшне муке, које је он храбро сносио и тако се уздигао у ред светаца великомученика.

Док су га мучили, Свети Ђорђе се молио Богу који је услишио о његове молитве, исцељивао га је на велико дивљење народа, који је онда прелазио у хришћанску веру.

Хришћанка је постала чак и царева жена Александра.  Цар их је обоје осудио на смрт сећењем главе. Царица је издахнула пре погубљења.

Његова светост је потврђена чудима која су се дешавала на његовом гробу, због којих су хришћани почели да му се моле.

Свети Ђорђе убија аждају

По једном предању, била је огромна аждаја која је излазила из језера и прождирала људе, а имала је и отрован задах од кога су људи умирали. Почели су да жртвују децу да умилостиве аждају. На крају је дошао ред на ћерку јединицу тамошњег владара. Спремили су је и окитили, али док је она стајала уплакана наишао је Свети Ђорђе, јашући на коњу и са копљем у руци. 

Тада излази аждаја из језера, а Ђорђе појури ка њој и забоде јој копље у чељуст усмртивши је. По Ђорђевом наређењу, девојка везује свој појас аждаји око врата и води је према граду. Сви су потом примили хришћансво и славили Светога Ђорђа.

Обучаји за плодност и берићет дома

Ђурђевдански празник подразумева обичаје као што су плетење венаца од биља, умивање биљем, купање на реци.

По једном обичају увече уочи Ђурђевдана или на сам Ђурђевдан пре зоре уберу се зелене гранчице, па се њима окити цела кућа да би цела година и дом берићетни и плодни.

Постоји такође и "ђурдевдански уранак када се млади ките здравцем,  копривом и селеном и опасују врбовим прућем да буду "напредни као врба".

Желимо свима који славе Светог Ђорђа срећну славу, на многаја љета у здрављу и радости!